Narodna skupština

Ти путање Скупштине, а не да се та ситуација одјош мерава и промерава у двору. Напослетку, колико зид двор постаје самовољнији у колико је парламенат оне анемичнији, ево примера: круна се најпре није сл= па сала са захтевом владе д-р Миловановића. по руна је уважила оставку кабинета д-ра Ми10% ловановића, уместо да му даде мандат за распуштање Скупштине и наређивање нових избора, а је покушала дати мандат за састав кабинета

(та друтој партији и другим партијама, и тек после тон неколиких разноликих и супротних маневара она мол долази на она што је била кабинету д-ра Ми-

101. ловановића одрекла: да је шут мандат, да он рату спусти Окупштину и да нареди нове изборе. (Пред190 седник Министарскога Савета д-р Милован Ми= ог ловановић: Какве то везе има са изборима 2 !

Има везе господин председниче кабинета у овоме, што сте Ви добили мандат за вршење избора под пзговором да немате чисту парламентарну си-

с.) слабљење парламента и овакво изигравање парла19 ментаризма доводи у опасност готово цео наш по-

пл дитички живот. i] Можемо ми бити у великој мери незадовољни која данас имамо; можемо

Пал оболана и правима, |лн налазити да су ове слободе и ова права ми-

ни ти нимална; можемо налазити да се она изигравају у та врло великој мери, али и ако је то све тако, ипак но овако одрицање права које Народна Скупштина ми има и Функција, које она треба да врши води још [01 торем стању, води пренашању целе ситуације, целог 'ет тежишта ствари у двор. Слабљење парламентаризма, 6л даје могућности завођењу дворске реакције помоћу ва какве официрске клике и помоћу каквих других 84 реакцпонарних клика.

Ми пмамо данас, господо, од дужег времена оп покушаје за Формирање тих дворских и војничких га клика, које загрожавају наш политички 'живот. И не ако ко носи одговорност за то што се формирају

т те клике: ако ко носи одговорност за то што може (| наступити моменат ва завођење дворске реакције, то носите у првом реду одговорност ви, најача «партија у земљи, радикална странка, за њоме носи го | одтоворност самостална странка, а за овом странош ком либерална и напредњачка странка. Носите од1 товорност сви из реда због тога, што парламен-

6т | таризму одузимате његову свежину, његову снагу.

ш и што не преносите тежиште ствари у парламенат, 1 него испуштање из руку парламента и парламон517 | таризма оно што треба да буде у његовим рукама. Ми данас имамо — то већ није више тајна —

„Црну руку“.

Свима реакпионарима је баук био копвенат Јаји | кобинаца, али свима пријатељима слободе мора бити баук конвечат Шрне руке, Конвенат Јакобипаца и конвенат Црне руке у једноме су слични: ту једној суровој доследности. Као што су Јако1) | бинци били консеквенти републици, тако исто је 1! _ Прна рука консеквентна монархистична; јакобинци [9 | су били консеквентни револуционари, људи из Црпе 14 руке консеквентни реакцронари.

Народна Скупштина мора о томе водити рачуна због тога, што је Прна рука ставила, у први ред својих пригнућа уништавање парламентаризма, а

7. МАЈА 1912. ГОДИНЕ

ср =

задржавање какве Народне Окупштине, онакве каква је била под Владаном и другим владама, која би била не сенка народног парламента, већ торка иронија тога.

После изборна ситуација јо врло мучна то ви осећате сви из свих буржоаских партија. Она је мучна прво ако хоћете по социјалној структури Народне · Окупштине, јер је она реакционарнија. но што је била она прошла. Она је мучна и по томе што су готово све буржолеске партије невадовољне исходом ивбора, те је настало међу вама међусобно и лично окривљавање. Ви налазите да су вам крива поједина лица. Један се жали на десиденте, други на окружне тиране, трећи на нахијске кнежове и т. д., ви међу собом као оно Сима Сарајлија горко узвикујете: отворите се сел"мора небеса, чрезмерије потреса вас људско... Ви

сматрате да сметају поједина лица, њихова ненавист, њихова злоба и пакост'

Ви налазите, да су поједина лица крива за овако створену ситуацију, међутим нити су ослабили једни, нити су се појачали други заслугом или кривицом појединих лица. Има одиста кривице и до појединих лица, има

кривице и до појединих политичких људи, до никаквих прегнућа, само су њихове кривице и заслуге сасвим секундарног значаја, главно је овде у оваквој парламентарној ситуацији и у распореду партиском нешто друго, оно што ви не запажујете и што нећете да запазите или што нећете да каmene. To је, господо, што ви више не можете рачунати на јаку парламентарну ситуацију, коју би на својим леђима носила једна јака партија, Више у Србији нема и неће бити доба за јаке, велике буржоаске партије, партије маса. Прошло је доба ваших партија, које су могле за собом водити читаве масе. То је могло бити у доба, кад се буржоазија дизала као једна револуционарна класа противу феудализма, пи могло је бити великих партија кад се буржоазија борила као демократска партија противу личнога режима. Код нас Феудализма нема, њему је пре сто година одзвонило, личнога режима нема, јер је пре десет година сломљен. После нестанка феудализма, после нестанка личногта режима великих партија буржоаских нема, оне немоту водити масе. Настаје доба када наступа свега једна партија, која ће из дана у дан све јаче захватати све шире масе, и постати партија маса, то је социјалистичка партија.

Вама, господо, то изгледа чудновато, међутим ту нема ничега што би било за чуђење. Начин привређивања одређује начин мишљења. Како човек привређује, тако и мисли: каквог је он привредног стања, тако се он и у политици опредељује. Један ће капиталиста сасвим друкчије политику схватити и према политичким дотађајима п делима се опредељивали, а друкчије један пролетер. Сасвим ће друкчије да гледа на политику и да цени политичка дела један паупер и један полупролетер са два три хектара земље, а сасвим друкчије један газда са 4—200 и 1000 хект. земље. Каквог је човек материјалног стања и какав је њеTOB начин привређивања, тако ће се он нп у политици и политичким делима опредељивати. Пре 90—80 година, нарочито пре 40 oj. наше на-