Narodna skupština

родне масе нису биле економски овако индиферен= циране, као данас. Опе су могле давати онда једној партији читаве масе бирача, оне су онда могле за једном партијом ићи у читавим поворкама: али данас, кад је извршено економско диференцирање у великој мери и када 'масе по материјалноме стању нису једнаке, као што су биле пре 40 тодина, данас више ниједна од буржоаских партија не може рачунати да за собом читаве масе води.

А да су измењене привредне прилике и начин привређивања, то би наша статистика, када би је Министарство Шривреде прикупљало у првоме реду а после и објављивало, најбоље показала, Ми тих података немамо у довољној мери, нарочито скорашњих, али онолико, колико их имамо од раније ево шта показују. По попису од 1897. тод. било је у нас пролетврних маса 287/) становника, а полупролетера било je 54%. За 15 година број пролетера се знатно повећао, као што се повећао и број полупролетера. Још јаче је извршено економско диференцирање, јер за последњих 15 год. капитализам је свом снатом надро у нашу земљу и поплавио и села и вароши. Ми данас имамо наше друштво у врло великој мери издиференцирано. Диференцирање није потпуно извршено, али __се оно натло и консеквентно врши.

Ми имамо огроман, број пролетера у селима и варошима, ми имамо огроман број полупролетера, у селима и варошима. Имамо уздигнуте милионаре, али имамо хиљаде и стотине хиљаде, који немају ништа, или имају тек толико, да им сва имовина, не представља пишта друго до пролетерску егзистенцију. Такво привредно стање одазива се на живот народних маса, а живот јадан и мучан живот народних маса доста јасно обележава такође наша статистика. Народно стање и народни живот се најбоље огледа, ако хоћете, у регрутацији, која се врши сваке године. По статистици од 1904 тод. ми смо имали 7789 младића неспособних за војску, а то је од целокупнога броја, који је те године регрутован, равно 25:890/, то је више од четвртине младића стасалих за војску неспособних, а неспособни су због тога, што су привредне прилике и начин привређивања промењени, што је имовно стање народно опало, п што дефицит у исхрани, одевању, становању и т. д. утиче у толикој мери, да наступа једна страшна дегенерација нараштаја. Могтли сте ту скоро да прочитате, под потписом једнога санитетскота пуковника, д-ра Борисављевића, да је у Београду последње регрутације било способно свега 5 регрута на 80.000 душа, што значи: свега један регрут на 16.000 становника. Даље, по статистици од 1908.—1905. године највећи је проценат умирања, око 609/, од болести, којима је непосредни повод и узрок у сопијалним приликама, у којима пролетерске и сиромашне масе народне живе. Па ми, тосподо, пмамо по статистици од 1896.—1905. умрлих од туберкулозе 71.552. Данас туберкулоза п друге заразне болести пале и села и вароши, а п туберкулоза и друге заразне болести само су доказ материјалнога пропадања маса народних, беднога п чемернога економскога стања народнога.

НАРОДНА СКУПШТИНА ни 5)

12)

- и И што је господо најужасније по нас, по гласу 06 наше статистике 67, 92%/. од становника не ДОЗЕОА живи тридесету годину. Е у датледајте господо какве су куће у којима свететан живи; загледајте и у варошима и у селима. Огромнален“ маса становништва и сеоског и варошког проводи пиле свој живот у уџерицама и у несрећнима гробницама и: у којима сатиру своје здравље и свој живот. Некада је било добрих станова и добрих кућа, док је а родно стање било боље, а данас је економско AH- -HJ фФеренцирање у народу тако извршено и капитали- -иг. зам је упропастио широке слојеве у толикој мери, 14 да маса народа нема добрих станова а ако ко има ви свог сопственог стана то су уџерице и најужаспије 9[н гробнице. |

Погледајте како се народ одева и обува, по-'-о1 гледајте како се народ храни, па ћете видети ко- -07 лико је силно дитеренцирање економско извршено он: и колико је народ страшно економски опао. За- -66 ђите по селима и варошима па ћете ово све толим ин оком видети,

Ја сам прошле године у месецу марту био на BH зборовима своје партије у Лозници. Тих дана падао ОР. је снег и ја сам имао прилике да видим масу света 6

Лозници и Јадру како иде бос. Наравно да он но тако не иде из беса него због тога што нема обуће; :5< а кад дође до тога да се и по снегу иде бос, 622) 5 обуће, и да се зими нема ни гуњца ни чакшира, онда је то најбољи доказ за то како је народ“ страшно економски опао. Ја сам слушао од људи свих партија у Јадру и Лозници, Азбуковици и Рађевини да је тамо општа појава да маса света BT нема чиме да се одева и обува а кад до тога дође 86 да свет нема чиме да се одева и обува онда се 85 може ценити како се тај свет храни. А кад се он HO слабо храни, кад нема чиме да се одева и обува ба онда је то најбољи доказ како је народ економски ин осиромашио и пропао. i

(то сам сада последњих избора од једнога 61 бирачког одбора, да у једном малом селу има 40 0: кућа, који не само што немају чиме да се оде- -8 вају и хране, него немају зашта набавити ни со, „0 и деца у том селу кад траже од мајке какве по- -0 сластице, траже сланога хлеба!

Најзад, диференцирање наших маса и њихово. економско пропадање огледа се и у емиграцији, н која се из Србије стално врши. Ви сте јуче до- -0 били извештај Радничке Коморе. Можда је неко 0 од вас већ стигао и да та прегледа. Тамо се може наћи једна табела о емиграцији квалификованих раденика, пролетера који емигрирају и путују по 0 Европи и Америци где и остају, не враћајући се 9: више у своју „драгу Отаџбину“ :

Један је огроман проценат ових радника, пролетера, који стално емигрирају, из дана у дан, јер им овде више нема опстанка. Али је тако исто велика и ужасна и емиграција која се врши по- -' времено, која је везана за сезону. ,

Ovnagre y KpajHHCKHM OKDYyT, OTHJUHTE Yy THMOGKH |H округ, отидите у пиротски, нишки, врањски округ, па само запитајте, чућете како су огромне масе, = већ у Фебруару и марту, а у априлу и последњи п остаци, емигрирали у Бугарску, Румунији ши Мађарску и тамо по цело лето раде и злопате. Ко је 9 путовао за време изборне борбе кров те округе,