Narodna skupština

0] атобогао је запазити како се читаве масе крећу ван ту брбије. Те масе не иду у Бугарску, Румунију и (фалуађарску од врућих колача, те масе не беже од чбојоброг екопомеког стања и по ложаја, него беже за 1 O:0 што су упропашћене и сатрвене. Држава н кагтишитализам сатиру народне масе п оне из дана у надан крећу се, беже, емигрирају и траже себи рада. тлуједпе масе силазе пролетеризиране у вароши и поноштискују ове које су у варошима да, путују у Европу # у Америку: друте које још нису пролетери, али су хпажандидати за сутрашње пролетере емигрирају по огадело -лето У Бугарску, Румунију и Мађарску и тамо

педтраже рада и хлеба.

| Емитрација узима све шире размере, опа се по»фавећава. из годино утодину са десетинама хиљада. виб ве тодине што до сада није било случаја, емитнфрирају у Влашку са мушкарцима и жене; из само нлоједног среза у округу тимочком отишло је 100 жепа 4 ју Влашку. То је прва појава, то су прве ласте за нрожојима ће ићи и друге.

___Па, господо, шта нам доносе ови емигранти подоносе наполеондоре да плаћају држави дапак и о гаделенашима интерес, себи тош већу беду и изломнзањена ребра, а у Мачви доносе трахом, неизлечиву Ш ти прилепчиву очну болест која се тако ужасно титштри да прети да упропасти делу Мачву.

Колико је капиталистичка политика, буржоаске жишржаве, Финанциска п привредна политика ваша, 'аттупроластила масе народие и до чега пх је довела витимате п овај пример: да у источној Србији има, душњуди који су немоћни да плате порез држави н да пгттлате зеленашима интерес натерани да своју ро: нафђену женску децу продају, да им у Бугарској i =. Влашкој зарађују на своме телу порезу коју родиаептељи држави плаћају.

Такво диференицирање и такво економско прокетадање народно није се могло одазвати другчије ттеннето п на колебање у политичким партијама чим

зосе економска диференцирања јаче врше, чим се

поаврше промене привређивања, а са тим промепама поммора се вршити и промена мишљења, бнда није атииткакво чудо што се непрестано за ових посљедњих 10 година, осећају стално потреси и промене о ту буржоаским партијама, њихово осипање, разби= пујање, разламање. Појава дисидената и пије ништа па друго, него логична последица промене привредних путрилика. Дисиденти нису свесни тога. Они живеу геваблуди да је њихов успех у њима самима, у њиои ховој личној вредности. Ништа, погрепшије: од тога ! Масе пародне нису гласале за њих за то, што би пилли неке личне изванредне вредности, него проп сто за то, што се палазе у једном очајном привредном стању и што притешњени великим дацијама гледају да то очајно стање на ма који начин сл раскину, па се придружују и дисидентима више | ради протеста противу несноснога стања, него ли

из уверења да ће дисиденти нешто боље учинити. Све буржоаске партије налазе се у опадању и

у колико се брже врши економско диференцирање 7 у толико ће се брже вршити и опадање буржоаских партија. А да нема јединства међу вама у већини BH најбољи је доказ тај, што једни доносите закон о таксама, а други посланици обећавају бирачима да 54 ће та уклнути. Да јединства не може бити ни у ва самосталној странци, доказ је тај, што докле је-

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1912,

7. МАЈА 1912. ГОДИНЕ

дни певају победничке песме капитализму дотле други, као Скерлић, устају против њога. Докле један од виђених самосталаца пева химне банкократији дотле г. Окерлић говори против банкократије. Не може господо, бити међу вама јединства због тога што више у масама пема јединоликости, нема привредног јединства што то јединство неизвире из масе народне, из масе бирача. Уколико се јаче врши дитеренцирање у масама народним, у колико капиталистичке спле јачо постају и упропашћују масе, у толико ће међу вама у вашим партијама бити сво мањо јединства а све пупије диференцирање старих или и Формулисање нових партија. Докле се кроз неколико година изврше пуније диференцирање и пуније злвлађивање преко капиталиста добрим економским, у толико пре извршиће се пуније и правилније Формирање буржоарских партија засловано на интересима појединих класа. Данас сте, и ако довољно не Формирани, ипак у једпоме сложни: сложни сте у одржању поретка приватне својине, сложнисте у одржаљњу и вршењу експлоатације тад радничком класом и сиротним радним масама. Оложнисте се у ономе што доноси све несреће најширим народним слојевима. Можете се ви јадати па спорадичпе појаве као да вам опе сметају, можете једне друго оптуживати, али у ствари висте сви као чувари приватне својипе и капиталистичкот режима кривци за све ове јаде и покоре у којима народ живи.

Као излаз из ове ситуације после извршених избора са свију страна поникли разни рецепти. Један тражи повећање ценза као лек да се сузбије „рита“ и „фукара“ са биралишта и да на биралишту остану „зрели“, „паметни“, домаћини“, главе које ће другима умети владати п господарити.

Други траже завођење торњега дома који треба, да обузда уображено јакоблнетво Народне СОкупштине. Трећи траже изборе по срезовима, те да се на тај пачин даде могућност једној влади да има увек солидну већину, а четврти помињу да је једини лек у новим изборима.

Како су то питања која су потекла из ситулдије коју су ови избори створили онда да их са неколико речи разгледам.

Прво, каквог разлога има мењати изборни систем у томе правцу да се посланици бирају NO срсзовима. Раније су зар и могла бити изборна тела подељена по срезовима, онда кал је још преимућствепо владала натурална привреда, опда кад је један срез био мала привредна и духовна и 10литичка област. Али данас, са развитком новчапе привреде и завлађивањем капитализма те ситне ограде порушене су, данас поједини срезови поједини к ајеви пе чине ни привредну ни културну ни политичку засебну област. Локалне су пијаце порушене, данас ниинтерлокалне пијаце не играју никакав већи значај, данас цела земља само је једна привредна област која улази у оквир иптернациопалне привредне групе и каква би дакле имала разлога да се посланици бирају по срезовима кад сревови не чине област за себе ни у привредном ни у духовном пи у политичком 10тледу. 12