Narodno blagostanje, Nov 01, 1930, page 13
1. новембар 1930. НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Страна 699
наднице износе до 60 од сто цене. То је узрок да се досада нису снижавале цене угља, и ако страна конкуренција преотима тржиште. Немачки произвођачи располажу са огромним резервама угља у вредности од више стотина милиона марака. Разуме се да ће снижење цене много олакшати пласман угља и помоћи оживљавању привреде на читавој линији. Цена угља је кључ цена у целокупној индустрији. Кад појефтини угаљ и железница ће моћи појефтинити своје тарифе, а то игра велику улогу у цени коштања код сваке производње.
— Немачки трговачки биланс се развија веома повољно. У месецу септембру је забележен вишак од 265 милиона марака, док вишак за 9 месеци ов. год. износи милијарду марака.
— „Словенек" јавља: „Творница за душик' у Рушама отпустила је 250 радника због редукције рада која је уследила услед господарске кризе.
— Министарство шума и рудника одлучило је да постепено смањи радове у државним шумама које она експлоатише, с обзиром да је умањена потреба дрвета за војску и на општу слабу коњуктуру на тржишту дрвета.
— У јужној Америци влада страховита привредна криза, којој је узрок највећим делом пад цена продуката појединих држава. Све јужно-америчке државе нагињу монокултури, те према томе теже осећају кризе. Стицајем прилика на светском тржишту је пала цена главних продуката скоро свих јужно-америчких држава. Разуме се да је то изазвало тешку привредну кризу и створило веома повољан терен за револуције. Аргентина је још у 1929. год. била присиљена због пада цена пшеници и кукурузу да напусти златно важење да смањи велики одлив злата. Бразилија је тешко погођена падом цена кафи.
То је изазвало тешку привредну депресију и допринело општој привредној, а затим и политичкој несигурности у земљи. Епилог се одиграо ових дана. Привредна депресија, која данас влада у целокупној латинској Америци, започела је у 1929. год., како смо рекли, због пада цена главних продуката : кафе у Колумбији и Бразилији, Коста-Рики, Гватемали, Хондурас Хаити, Никарагви и Венецуели ; шећера у Куби и Перу, сребра и метала у Мексику и Боливији, пољопривредних продуката у Уругвају и Парагвају. Положај ових држава је силно отежан тиме, што не могу нигде до-
бити кредита, јер иностранство нема поверења у тамошње прилике.
— У Индији је ових дана одржан низ привредних конференција на којима је говорено о мерама које треба подузети за заштиту произвођача памука. Рђава. коњунктура није се досада осећала у индијској памучној индустрији, пошто је продана скоро сва прошлогодишња жетва. Тим је
већа бојазан код интересената за уновчење овогодишње жетве.
Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
— Годишње скупштине, — Задруга за узгој и селекцију чистокрвне перади 3. о. ј. у Загребу, 9. новембра, Бан Беркелов патент машине за резање и ваге д. д. у Загребу, 21. новембра. — Централ радио електротехничко подузеће д. д. Суботица, 31. октобра. — Југословенско купалишно д. д. у Загребу, 28. новембра.
— Из трговачког регистра. „Југославенско акционарско друштво за трговину дрва у Загребу" упис брисања чланова управе: Корнер Оскара из Беча, Конхјам Сигмунеја из Беча, Маричић Рока из Загреба, инг. Јелић Сава из Београда, и прокуристе Плеснер јосипа. Упис нових чланова управе: дра Цуваја Адолфа, ген. тајника трг. обрт. коморе у Загребу, Марковић Еда, заменика главног директора Југословенске банке д. д., Радо Јулија индустријалца и Сабо
Гезе директора Југославенске банке д. д. сви из Загреба. „Дрина д. д. за експлоатацију шума у Босни и Херцеговини" упис ликвидације. Ликвидатори др. Милан Шварц, Золтан Полгар и Драгутин Биндер. — „Југословенска удружена банка д. д. у Загребу" упис брисања члана управе дра Богдана Марковића из Загреба, и упис филијала у Панчеву. Друштво за осигурање живота „Феникс“ у Бечу, код филијала у Београду постављен је за директора досадањи прокуриста Теодор Шен, док је за прокуриста филијала А. Мерклер. — Основано је предузеће за превоз путника аутомобилима „Ауто-Транспорт“ Радоје Ћанин, Београд. — У Београду се оснива југославенски „Одол" д. д. са капиталом од 1 милион динара раздељених на 200 акција од по 5000 динара. — Иван Браун, власник предионице у Марибору намерава проширити своје предузеће.
— Лицитације. — Отсек за самоуправне путеве и мостове савске бановине у Загребу, 12. новембра за новоградњу моста преко Речине; предрачунска сума 1,295.400 дин. Дирекција државних железница у Загребу, 29. новембра за давање под закуп железничке ресторације на станици Копривница. — Среско начелство у Доњем Михољцу 15. новембра, продаја стабала. — Кр. дирекција шума, 25. новембра, продаја букових и храстових трупаца; а 28. новембра, продаја грађевног дрвеног материјала. — Среско начелство у Сиску, 15. новембра, продаја храстових стабала. — Казнени завод у Пожаревцу, 13. новембра, за набавку пасуља. __ Скопљански отсек дирекције пошта и телеграфа, 2. децембра, за набавку 300.000 комада образаца П-111. — Дирекција државних железница у Суботици, 29. новембра, за измену гвоздених конструкција на старом колосеку Винковци—Брод. — Казнени завод у Сремској Митровици, 9. новембра, за набавку ђона, коже и шустерског прибора. – Градско начелство у Осијеку, 27. новембра, за из-
ведбу 51.753.9 ма уличног плочника. — Градско начелство у Загребу, 20. новембра, за добаву и постављање сисаљки за воду. — Управа болнице у Пакрацу, 14. и 15. новембра, за
набавку брашна (пшеничнога) и живежних намирница. Окружни уред за осигурање радника у Београду, 6. новембра за набавку канц. материјала. — Инжињерско-технинчко оделење Министарства војске и морнарице, 11. новембра за набавку и постављање вентилатора. = Рачунско-економско оделење Министарства грађевина у Београду, 7. новембра за регулацију Саве код Скеле—Купинова, км. 57, предрачунска сума 3,452,332.95 динара. — Дунавска дирекција пошта и телеграфа у Новом Саду, 6. новембра за набавку кабаница. — Дирекција државних железница у Загребу, 10. новембра за личење (пребојавање) гвоздених мостова. Технички одељак у Крушевцу, 22. новембра за израду монтаже, коловоза и бојење мостова. — Технички одељак у Дервенти, 8. новембра за градњу млекаре на државном добру „Петар Мркоњић" и за градњу стаје за краве. — Техничко слагалиште арт. техничког завода у Крагујевцу, 8, новембра за набавку 2000 ком. карета,
ЗАДРУГАРСТВО
— Према извештају Задружне Матице у Сплиту било је ово стање Матице у години 1929: Учлањених задруга почетком 1929. године било је 34, а у току године их је приступило 34. Од тих 68 задруга било је: 37 кредитних, 7 потрошачких, 20 продуктних, 4 занатске и остале. Пословни удели код Матице нарасли су од 47.000 на 96.850 динара. Укупни промет Матице износио је 52.764.674 динара.
Стање у задругама било је те године ово: број задругара удружених у Матици 10.000 (1928. 8.800); пословни удели у задругама 3,9 милиона динара; резервни фонд 1,9 милиона динара; властита средства 5,9 милиона динара;
улози 60 милиона динара (45,5 милиона 1928.)
~