Narodno blagostanje
1. новембар 1930. НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Страна 699
наднице износе до 60 од сто цене. То је узрок да се досада нису снижавале цене угља, и ако страна конкуренција преотима тржиште. Немачки произвођачи располажу са огромним резервама угља у вредности од више стотина милиона марака. Разуме се да ће снижење цене много олакшати пласман угља и помоћи оживљавању привреде на читавој линији. Цена угља је кључ цена у целокупној индустрији. Кад појефтини угаљ и железница ће моћи појефтинити своје тарифе, а то игра велику улогу у цени коштања код сваке производње.
— Немачки трговачки биланс се развија веома повољно. У месецу септембру је забележен вишак од 265 милиона марака, док вишак за 9 месеци ов. год. износи милијарду марака.
— „Словенек" јавља: „Творница за душик' у Рушама отпустила је 250 радника због редукције рада која је уследила услед господарске кризе.
— Министарство шума и рудника одлучило је да постепено смањи радове у државним шумама које она експлоатише, с обзиром да је умањена потреба дрвета за војску и на општу слабу коњуктуру на тржишту дрвета.
— У јужној Америци влада страховита привредна криза, којој је узрок највећим делом пад цена продуката појединих држава. Све јужно-америчке државе нагињу монокултури, те према томе теже осећају кризе. Стицајем прилика на светском тржишту је пала цена главних продуката скоро свих јужно-америчких држава. Разуме се да је то изазвало тешку привредну кризу и створило веома повољан терен за револуције. Аргентина је још у 1929. год. била присиљена због пада цена пшеници и кукурузу да напусти златно важење да смањи велики одлив злата. Бразилија је тешко погођена падом цена кафи.
То је изазвало тешку привредну депресију и допринело општој привредној, а затим и политичкој несигурности у земљи. Епилог се одиграо ових дана. Привредна депресија, која данас влада у целокупној латинској Америци, започела је у 1929. год., како смо рекли, због пада цена главних продуката : кафе у Колумбији и Бразилији, Коста-Рики, Гватемали, Хондурас Хаити, Никарагви и Венецуели ; шећера у Куби и Перу, сребра и метала у Мексику и Боливији, пољопривредних продуката у Уругвају и Парагвају. Положај ових држава је силно отежан тиме, што не могу нигде до-
бити кредита, јер иностранство нема поверења у тамошње прилике.
— У Индији је ових дана одржан низ привредних конференција на којима је говорено о мерама које треба подузети за заштиту произвођача памука. Рђава. коњунктура није се досада осећала у индијској памучној индустрији, пошто је продана скоро сва прошлогодишња жетва. Тим је
већа бојазан код интересената за уновчење овогодишње жетве.
Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
— Годишње скупштине, — Задруга за узгој и селекцију чистокрвне перади 3. о. ј. у Загребу, 9. новембра, Бан Беркелов патент машине за резање и ваге д. д. у Загребу, 21. новембра. — Централ радио електротехничко подузеће д. д. Суботица, 31. октобра. — Југословенско купалишно д. д. у Загребу, 28. новембра.
— Из трговачког регистра. „Југославенско акционарско друштво за трговину дрва у Загребу" упис брисања чланова управе: Корнер Оскара из Беча, Конхјам Сигмунеја из Беча, Маричић Рока из Загреба, инг. Јелић Сава из Београда, и прокуристе Плеснер јосипа. Упис нових чланова управе: дра Цуваја Адолфа, ген. тајника трг. обрт. коморе у Загребу, Марковић Еда, заменика главног директора Југословенске банке д. д., Радо Јулија индустријалца и Сабо
Гезе директора Југославенске банке д. д. сви из Загреба. „Дрина д. д. за експлоатацију шума у Босни и Херцеговини" упис ликвидације. Ликвидатори др. Милан Шварц, Золтан Полгар и Драгутин Биндер. — „Југословенска удружена банка д. д. у Загребу" упис брисања члана управе дра Богдана Марковића из Загреба, и упис филијала у Панчеву. Друштво за осигурање живота „Феникс“ у Бечу, код филијала у Београду постављен је за директора досадањи прокуриста Теодор Шен, док је за прокуриста филијала А. Мерклер. — Основано је предузеће за превоз путника аутомобилима „Ауто-Транспорт“ Радоје Ћанин, Београд. — У Београду се оснива југославенски „Одол" д. д. са капиталом од 1 милион динара раздељених на 200 акција од по 5000 динара. — Иван Браун, власник предионице у Марибору намерава проширити своје предузеће.
— Лицитације. — Отсек за самоуправне путеве и мостове савске бановине у Загребу, 12. новембра за новоградњу моста преко Речине; предрачунска сума 1,295.400 дин. Дирекција државних железница у Загребу, 29. новембра за давање под закуп железничке ресторације на станици Копривница. — Среско начелство у Доњем Михољцу 15. новембра, продаја стабала. — Кр. дирекција шума, 25. новембра, продаја букових и храстових трупаца; а 28. новембра, продаја грађевног дрвеног материјала. — Среско начелство у Сиску, 15. новембра, продаја храстових стабала. — Казнени завод у Пожаревцу, 13. новембра, за набавку пасуља. __ Скопљански отсек дирекције пошта и телеграфа, 2. децембра, за набавку 300.000 комада образаца П-111. — Дирекција државних железница у Суботици, 29. новембра, за измену гвоздених конструкција на старом колосеку Винковци—Брод. — Казнени завод у Сремској Митровици, 9. новембра, за набавку ђона, коже и шустерског прибора. – Градско начелство у Осијеку, 27. новембра, за из-
ведбу 51.753.9 ма уличног плочника. — Градско начелство у Загребу, 20. новембра, за добаву и постављање сисаљки за воду. — Управа болнице у Пакрацу, 14. и 15. новембра, за
набавку брашна (пшеничнога) и живежних намирница. Окружни уред за осигурање радника у Београду, 6. новембра за набавку канц. материјала. — Инжињерско-технинчко оделење Министарства војске и морнарице, 11. новембра за набавку и постављање вентилатора. = Рачунско-економско оделење Министарства грађевина у Београду, 7. новембра за регулацију Саве код Скеле—Купинова, км. 57, предрачунска сума 3,452,332.95 динара. — Дунавска дирекција пошта и телеграфа у Новом Саду, 6. новембра за набавку кабаница. — Дирекција државних железница у Загребу, 10. новембра за личење (пребојавање) гвоздених мостова. Технички одељак у Крушевцу, 22. новембра за израду монтаже, коловоза и бојење мостова. — Технички одељак у Дервенти, 8. новембра за градњу млекаре на државном добру „Петар Мркоњић" и за градњу стаје за краве. — Техничко слагалиште арт. техничког завода у Крагујевцу, 8, новембра за набавку 2000 ком. карета,
ЗАДРУГАРСТВО
— Према извештају Задружне Матице у Сплиту било је ово стање Матице у години 1929: Учлањених задруга почетком 1929. године било је 34, а у току године их је приступило 34. Од тих 68 задруга било је: 37 кредитних, 7 потрошачких, 20 продуктних, 4 занатске и остале. Пословни удели код Матице нарасли су од 47.000 на 96.850 динара. Укупни промет Матице износио је 52.764.674 динара.
Стање у задругама било је те године ово: број задругара удружених у Матици 10.000 (1928. 8.800); пословни удели у задругама 3,9 милиона динара; резервни фонд 1,9 милиона динара; властита средства 5,9 милиона динара;
улози 60 милиона динара (45,5 милиона 1928.)
~