Narodno blagostanje, Feb 24, 1934, page 14

Страна 142

Девизно тржиште. Девалвација чехословачке круне деловала је неповољно на тржиште девиза. Настала је извесна несигурност која се одразује и, на курсевима. Нарочито код злата и неких валута. Наредба да се 30% шилинга код извоза у Аустрију има понудити Народној банци по курсу од 8 динара, могла би бити неповољна и на сам извоз.

Ефекти, Промет је и даље знатан. Курсеви поновно

показују тенденцију пораста. Нарочито код Ратне штете. —

Инвестициони зајам је закључен по 70, Аграрци по 38.50 до 39— а Беглуци по 55— до 55.50. Скоро ће доћи на тржиште и далматински аграр. ~

Ратна штета промпт закључена је по 314.— до 315—. Термини су чврсти али без закључака,

Блер 8% новац 54.75 роба 54. Седампостотни закључен по 52. Новац 51 а роба 52.

Паб закључен по 259. Народна банка новац 4.100 а роба 4.250. o 0 | |

Шећерана новац 140.—— Импекс 50 a код Трбовља новац 105.—, све без робе.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovihe Na svetskom tržištu sirovina prilike su nestabilne i cene su poslednjih nedelja kod većine proizvoda popustile. Zbog izgleda na slabu žetvu u Braziliji cena kave ima već nekoliko nedelja čvrstu tendenciju. Pamuk je nešto popustio. Čene теtala su u glavnom nepromenjene. Srebro ima čvrstu tendenciju,

Pšenica · Međunarodno tržište· pšenice ne pokazuje nikakve pro-

mene. Dunavska roba ı Roterdamu notira 2.95—3 hol. for.

U zemlii ćene su nepromenjene. Srbijanska roba notira 92—94, a preko Save i Dunava 102—108: dinata.

Kukuruz Poslednjih nedelja pravljeni su veliki zaključci za Čehoslovačku. Zbog toga su posle devalvacije krune nastali veliki gubitci za naše izvoznike.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

деловала је. доста неповољно. А ·

Бр,9. Tražnja za izvoz je još uvek živa. Zbog toga su cene Donova skočile za 2—3 din, po kvintalu.

| Sfoka

Prilike na bečkom tržitu ponova su se sredile i izvoz je otpočeo. Cene su nepromenjene. | | Za Čehoslovačku nije još data dispozicija za novi kontingent, te idu minimalne količine.

Cene na talijanskom tržištu goveda su nepromenjene.

Na domaćem tržištu cene su sledeće: svinje 9—9.75 din., goveda 2—5 din. prema ikvalitefu.

Jaja

Zbog jako ograničenih mogućnosti izvoza i povećane proizvodnje cene jaja u zemlji znatno su popustile. Cena od 150—180 lira franko Postoina u Italiji ne konvenira. Nemačka kupuje samo robu od 57.5 kgr. 1000 kom., koje mi nemamo u dovoljnoj količini za izvoz. Franko Buks vredi 55 šv. fr. roba 54.5 kgr., dok se ostali kvaliteti ne mogu prodati. Inače cena ie povoljna i švajcarska u današnjim prilikama pretstavlja jedino tržište na koje možemo izvoziti. Za Francusku treba da dobijemo kontingent za prvo tromesečje, koji će izneti oko 900 kv. Nešto malo ide u Čehoslovačku. | Štajerska roba plaća se danas 6—6.50 din. Кот., а з1абуја 20—30 шп. 100 Кот. Која ве uglavnom kupuje za unutrašnju potrošnju.

„лародног Благостања“

као и додатка _ _„„.телизе Биланса“ Цена је комаду 13.— динара, а обе — — — — 25.— динара.

(57 =

У LA

a Wood; За МЕ | MOTORNA ULI/ sastavni Gle svakos роја

= 0) БИ

/ (= ЈА +

77 MBTDRNA

| II А Beesradč

RBkademija nauka Velefon 859,2198,1473

(35

7

04

АЕ

РХ

а

ULJA |

Сотрапу о! Јивозјама гадтећ

Kumičićeva 5 4557, 4652, 4518