Narodno blagostanje

Страна 142

Девизно тржиште. Девалвација чехословачке круне деловала је неповољно на тржиште девиза. Настала је извесна несигурност која се одразује и, на курсевима. Нарочито код злата и неких валута. Наредба да се 30% шилинга код извоза у Аустрију има понудити Народној банци по курсу од 8 динара, могла би бити неповољна и на сам извоз.

Ефекти, Промет је и даље знатан. Курсеви поновно

показују тенденцију пораста. Нарочито код Ратне штете. —

Инвестициони зајам је закључен по 70, Аграрци по 38.50 до 39— а Беглуци по 55— до 55.50. Скоро ће доћи на тржиште и далматински аграр. ~

Ратна штета промпт закључена је по 314.— до 315—. Термини су чврсти али без закључака,

Блер 8% новац 54.75 роба 54. Седампостотни закључен по 52. Новац 51 а роба 52.

Паб закључен по 259. Народна банка новац 4.100 а роба 4.250. o 0 | |

Шећерана новац 140.—— Импекс 50 a код Трбовља новац 105.—, све без робе.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovihe Na svetskom tržištu sirovina prilike su nestabilne i cene su poslednjih nedelja kod većine proizvoda popustile. Zbog izgleda na slabu žetvu u Braziliji cena kave ima već nekoliko nedelja čvrstu tendenciju. Pamuk je nešto popustio. Čene теtala su u glavnom nepromenjene. Srebro ima čvrstu tendenciju,

Pšenica · Međunarodno tržište· pšenice ne pokazuje nikakve pro-

mene. Dunavska roba ı Roterdamu notira 2.95—3 hol. for.

U zemlii ćene su nepromenjene. Srbijanska roba notira 92—94, a preko Save i Dunava 102—108: dinata.

Kukuruz Poslednjih nedelja pravljeni su veliki zaključci za Čehoslovačku. Zbog toga su posle devalvacije krune nastali veliki gubitci za naše izvoznike.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

деловала је. доста неповољно. А ·

Бр,9. Tražnja za izvoz je još uvek živa. Zbog toga su cene Donova skočile za 2—3 din, po kvintalu.

| Sfoka

Prilike na bečkom tržitu ponova su se sredile i izvoz je otpočeo. Cene su nepromenjene. | | Za Čehoslovačku nije još data dispozicija za novi kontingent, te idu minimalne količine.

Cene na talijanskom tržištu goveda su nepromenjene.

Na domaćem tržištu cene su sledeće: svinje 9—9.75 din., goveda 2—5 din. prema ikvalitefu.

Jaja

Zbog jako ograničenih mogućnosti izvoza i povećane proizvodnje cene jaja u zemlji znatno su popustile. Cena od 150—180 lira franko Postoina u Italiji ne konvenira. Nemačka kupuje samo robu od 57.5 kgr. 1000 kom., koje mi nemamo u dovoljnoj količini za izvoz. Franko Buks vredi 55 šv. fr. roba 54.5 kgr., dok se ostali kvaliteti ne mogu prodati. Inače cena ie povoljna i švajcarska u današnjim prilikama pretstavlja jedino tržište na koje možemo izvoziti. Za Francusku treba da dobijemo kontingent za prvo tromesečje, koji će izneti oko 900 kv. Nešto malo ide u Čehoslovačku. | Štajerska roba plaća se danas 6—6.50 din. Кот., а з1абуја 20—30 шп. 100 Кот. Која ве uglavnom kupuje za unutrašnju potrošnju.

„лародног Благостања“

као и додатка _ _„„.телизе Биланса“ Цена је комаду 13.— динара, а обе — — — — 25.— динара.

(57 =

У LA

a Wood; За МЕ | MOTORNA ULI/ sastavni Gle svakos роја

= 0) БИ

/ (= ЈА +

77 MBTDRNA

| II А Beesradč

RBkademija nauka Velefon 859,2198,1473

(35

7

04

АЕ

РХ

а

ULJA |

Сотрапу о! Јивозјама гадтећ

Kumičićeva 5 4557, 4652, 4518