Naš narodni život

– | РА у Р- „=

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ. | 69

сме дома дочекати: Сер Хенри Лајад казује како су Црногорци 1839 године, кад је хтео да пође из Котора за Цетиње, били „довели две мазге за нас да “јашимо и једног коња за наше ствари. Са њима је била и једна млада жена, која је послата да носи на својим леђима, ако будекакав нарочити пртљаг““.

Исте овакве послове ради жена иу другим нашим крајевима, па чак и у онима који се сматрају за најнапредније. „Многи наш простак, вели Ђ. Натошевић за Србе у Војводини, како у опште. жену држи горе него роба, тако је, онако измучену одмах, други и трећи дан по порођају, вија на посао; ако је лето, и на најтежу пољску радњу, ни једног јој дана одмора не да. Шта их се у пољу на радњи породи, па с дететом у наручју по сат хода пешке доћи, а сутра опет на рад ићи мора““,. Исти је случај и са женама у Славонији. Ни тамо се жена не штеди чак ни кад је трудна; и тамо се дешава да жене у пољу на раду рађају“.

Због тога што је жена тако покорна, оданаи вредна, што се нештедимице може употребљавати на сваки посао и што се може чак и злоупотребљавати, тежња је свакога човека да је има. У кућама у којима су задруге слабе по броју чланова способних за рад, тежи се да се до жене дође што пре. Отуда бива да се у таквим кућама младићи жене врло рано, често пута као права деца, и да узимају за жене већ одрасле и потпуно развијене девојке.

Најзад жена се узима да задовољи природне потребе човекове, да му буде наслада и уживање, да буде „ђувеглији премило грљење“, како би се то рекло у песми. Онај разлог изгледа да, по појмовима народним, долази на последње место.

: В.М. Г. Медаковић, Живот и обичаји Прногораца, 18. 20. 22..98.

2 Српски Книжевни Гласник од 16 марта 1907, 443.

з Ђ. Натошевић, Зашто наш народ у Аустрији пропада. Н. Сад, 1866. 30.

# Хронир га пагодпе 200! # ођгбаје Јиг. одепа |, 340—2341." Е