Naš narodni život

70 __СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. !

То су разлози у нашем народу због којих се човек жени, и због којих се, кад год остане без жене, жени понова. То су разлози због којих је свако беженство неприродно и чудновато. По зародном схватању су и сви прописи који иду против брака бесмислени, и сваки је увек готов да се о њих огреши, па макар то били прописи и саме религије. Видели смо већ како су се чак и католички свештеници у народу женили све до краја ХМП века. Исто тако народ држи да јеи женидба православних свештеника по други пут не само могућна, но и сасвим природна. И ако народ иначе одваја свештенике од осталих људи и често рекне да „поп није човек“, у погледу брака он сматра да је свештеник исто тако човек као и сваки други. Будући из народа, живећи у народу и као народ, у старија времена су и сами свештеници, иако су знали за црквене прописе, били у погледу женидбе истих погледа као и народ. Црногорац хоће, вели В. М. Г. Медаковић, да је свештеник и друг своје браће; он хоће да извршује дужност духовну, али и људску, у свему“. Из оваквих разлога су у нас, у пркос црквеним прописима, помени женидбе свештелика по други пут доста чести. Крајем 1727 и почетком 1728 године вршио је архиепископ арадски и великоварадски, Вићентије Јовановић, каноничну визитацију по својој епархији. Између осталога што је том приликом запазио у народу, било је и то да има доста свештеника „двоженаца“ и троженаца“, то јест да су се по други пут и трећи пут оженили Исто је тако било у Арадској Епархији и 1755 године. Ми не знамо да ли су сви „двоженци“ или „троженци“ свештеници били и венчани, али се за свештеника

! В. М. Г. Медаковић, Живота и обичји Црногораца, 29.

2 Рад. М. Грујић, Магттопташа српскога народа у прошлости, стр. 46.

3 Д. Руварац, Српска Митрополија Карловачка око половине ХУШ века. Ср. Карловци, 1902, 78, 81, 82, 84, 88, 91.