Naš narodni život

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ. 78

дили у куће своје рођаке, сироте старице или слушкиње, само да би имали жене. Но то је само тешко довијање и мучење. Све су те жене у кући у ствари туђинке. Између њих и свештеникове куће нема оне интимности, која је потребна између куће и праве домаћице у њој. Због тога су многи свештеници, у пркос строгих забрана, доводили у своје куће домаћице, које су им биле у свему у место жена, срођивале се с њиховим кућама, водиле бригу 0 њиховим потребама, радиле у њима, чувале и неговале затечену свештеничку децу, а неке чак и рађале нову. Увиђајући благодетну улогу ових жена за свештенике и њихове куће, свештеничке фамилије су их волеле, долазиле им и примале их као праве рођаке. Парохијани никад ништа нису имали против њих, већ на против. У Србији има врло честитих људи који су свештенички синови од друге жене. У народу такву децу нико не сматра за ванбрачну, нити их назива именима којима се обично ванбрачна деца називају. Другим речма, иако црква није благословила други свештенички брак, он, силом околности, постоји, и, по народном схватању, он је беспрекоран.