Naš narodni život

РАЗВОД. БРАКА

Мако се у нашем народу врло често сматра да је брак вечит и неразводљив:;, иако се у неким крајевима рекне: „Женидба је људски вијек, а није овчи смијес““, иако има места у којима „прође и по стотину година, а да се не догоди ниједан развод брака“,% ипак и у насима пуно примера развода брака.

Развод брака у нашем народу, у ранија времена, није зависио једино од цркве као данас. Црквени прописи о томе истина су и тада постојали, али је тада народ сматрао брак више за друштвену него за црквену установу, те је њима био подложан само онај део народа, над којим је црква имала власти, иначе је, на различитим местима, било другојаче. „У Србији, за владања турскога, кад је ко хтио жену пустити, није му требало ићи попу ни владици, него кадији и муселиму“.“ Исто је тако било и у још неким крајевима под Турцима. После ослобођења Србије разводе брака је у почетку био узео на себе Кнез Милош, па их је тек доцније пренео на цркву. У Рисну „разлучивали су мужа и жену“ исти судци који су „мирили мртве главе, ране, насиља, преузимања и сва друга помања зла“е. У Грбљу је развод вршио сам народ, али су тражени одобрење и благослов и од црквене власти

" М. Воз! 2Хботте гадазпјћ ргаопт обгсаја п Јизпћ ЗТоџепа, 283—285.

2 Н. Беговић, Живот Срба Граничара, 125.

3 Р. Огњановић, Галичник (Јужна Србија од 16 нов. 1922. стр. 262—868).

= Вук С. Караџић, Српски Рјечник, код Пусшити; Срб. Ешн. Збор. Х1Х, 463.

> Вук С. Караџић, Црна Гора и Бока Которска, 95.

6 Вук Врчевић, Разни чланци 90.

" Падет 27.