Naš narodni život

76 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

Она јој на то одговара да је није отерао само због тога, што га је очарала различитим биљем.

У другој се песми пева како се Османовић Ђорђе оженио Јаночкињом Јањом, па за девет година није имао деце. Кад је настала десета година он јој рекне:

„Ево прошло девет годиница, Сад настала година десета,

А ти немаш од срца порода, Да сам узо Карловкињу Кату, До сад би ми два сина родила“. Кад је Јања речи разабрала, Беседила Османовић Ђурђу: „Ево иде та недеља млада, Справићемо господску ужину, Сву гослоду на ужину звати, Они ће нас младе раставити, Ти ћеш мене опремити мајки, А ти узми Карловкињу Кату.“

Што је рекла, то је и учинила: справила је ужину, позвала на њу сву господу и „они су их младе раставили“.“

На Косову се и данас врши развод брака „ако је жена нероткиња.““ У Кучима се, у раније време, чешће дешавало да који знатнији човек, или главар или члан силног браства отера своју жену, између осталога и због тога, што није рађала“ Ст. М. Љубиша приповеда како се у једном селу у Зети неки Бајо оженио „невјестом разроком а неродушом (нероткињом), са којом га је била мати вјерила још у утроби, па пете године прекиде с њом пас (то јест разведе се)“. У Боки Которској све до пропасти млетачке републике, а у Црној Гори још и данас, „влада већом страном обичај да муж и жена, кад немају порода, те омрзне једно другоме, дођу до тога да се распусте“.6

: Вук С. Караџић, Српске народне пјесме 1, 483—4841. Вук С. Караџић, С. н,пјесме УМ, 597—2598. Б. Ђ. Нушић, Косово |, 135.

+ Ј. Ердељановић, Кучи (Насеља ТУ. 2852).

2 Ст. М. ЈБубиша, Причања Вука Лојчевића !, 87.

5 Вук Врчевић, Разни чланци, 21—922.