Naš narodni život

РАЗВОД БРАКА, 15

У Црној Гори су развод вршили сами браственици“, али је одскора уведено да га „ваља да и црква благослови“.> У Кумановској Области, пре стотину и више година, нарочито у планинским крајевима, развод је вршио сам муж. Тек откако је црква добила нешто више власти, отпочео се вршити код митрополитског заступника (иконома), а доцније код проте и секиларија.3 _ |

Но за нас овде није главно ко је вршио развод брака, већ из којих се разлога у народу долазило до тога да се муж и жена разведу. На то питање могу се као одговор изнети два главна разлога, а то су: немање деце и женина неспособност за рад. Из следећих излагања, надам се, то ћесе довољно видети.

|. Немање деце. — К. Јиречек казује како су се, 1336 године, водили преговори о томе да се српски краљ Стефан Душан ожени Јелисаветом, ћерком аустријског херцега Отова, иако је краљица Јелена била у животу. „Из ових преговора за женидбу, вели Јиречек, види се да је између Стефана и Јелене морало доћи до расцепа, 20 свој прилици с тога што брак, и после пеш година, још никако није донео престолонаследника. Али је Јелена, у брзо за тим, родила мужу сина Уроша (1337), што је опет учврстило брак“.- Да ли је Јиречек баш погодио прави узрок преговора за Душанову поновну женидбу, тешко је одлучити, али да се у народу немање деце сматра као довољан разлог да се брак раскине, видеће се из следећих примера:

У једној се народној песми пева како је дилбер Анђелија била удата за војводу Павла, па

Вековаше, пород не имаше; Питала је своја стара мајка: „Кћери моја, дилбер Анђелијо ! Како тебе не отера Павле,

Кад ти немаш од срца порода 2“

' В. Врчевић, Низ српских приповједака, 224—232. 2 В. Врчевић, Разни чланци, 22.

5 Ј. Х. Васиљевић, Јужна Стара Србија 1, 380.

+ К. Јиречек, Историја Срба 1, 359—3860.