Naš narodni život

80 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

погледати.“ Ни гаталица, ни заветовање Врачевима, Кузману и Дамњану, ни одлажење „у Острог Светом Василију, у Ждребаник Светом Арсенији, ни у Пипере Светом Стевану“, ни стајање „испод петрахиља владике Петра (првог) на Цетиње“, ни „држање масла и појање денија“, ни пошћење свију постова/ петка и среде, ни једноничење свију понедеоника, ништа не поможе сиротој жени. Да не би тако остало, састаше се једне недеље, пред црквом, браственици и Јовичини и Мандини, и поп отпоче да говори овако: „Ви се два браства успријатељисте по закону Божијему и хадету земаљскоме. Јовица Крцунов вјенча Манду Маркише Јовашева. Љубисте се као крух и вино, а миловасте као рођена браћа, па ко би ваше пријатељство разметнуо, боље би му било да се баци каменом на цркву или да премрси петак или сриједу. Момци се жене а ђевојке удавају да од свога срца порода имају, да тако Божију заповијед испуне: „рођајте се и умножавајте се“, а Свето Јеванђеље вали: „Дрво које се не плоди сијече се и на ватру налаже.“ На Јовицу и на Манду ово јеванђелско слово паде, то се зна, по Божијој вољи, а не по њиховој. До кога је од њих двоје то ми не можемо докучити, али знамо кад се у оваквој невољи распуштао муж од жене да је после имао муж с другом женом ђеце, а невјеста с другим мужем. Позвали смо вас ја и кнез да се братски о вашем добру поразговарамо. Ево нас, а ето вас, ако је могуће да злу лијека тражимо .... Ја и кнез нађосмо за добро да распустамо Јовицу од Манде, но ми без вас не можемо, а с вама заједно можемо, него казујте пристајете ли, или не“. После нешто саветовања сви пристадоше на то и доведоше Јовицу и Манду. Крцун диже сину оружје иза паса па ће му рећи: „Отпаши пас и држи један крај у лијевој руци, а ти Маркиша реци твојој кћери да привати за други крај, а ја ћу пресјећи Јовичиним ножем“. Али пре но што ће Крцун пресећи запита поп Јовицу и Манду: