Naša književnost

јал а 85 ван ли чв 4 пилане Даја · 57 даељав - Козакиња : пе 89

М

Била се поплашила када се капетан, савладав дрхтавицу што га је изненада обузела, упути према њој.

— Шта је с вама, грађанког — викну капетан Череда, видећи да се жена склања од њега, да би се, изгледа, поново сакрила.

Жена се занесе, чувши му глас. Он јој на време притрча. Да је није прихватио, жена би се срушила. Окупише се војници да погледају једино преживело људско биће у засеоку, да поразговарају и распитују се, Али је морало проћи прилично времена, па да Козакиња узмогне да прича.

Очи су јој биле суве, али се глас прекидао као да је гутала плач, готов да јој раздере груди.

“2

Козакиња се звала Прасковја. Било јој је двадесет и девет година када јој је муж, комбајнер Стјепан Фролков, тридесетдвогодишњи лепотан, пошао у рат оставив је с двоје деце — Љоњком и Варјушом.

— Чувај кућу, газдинство и стоку, — рекао је на растанку, — а пре свега пази на децу...

Испратила је мужа до накрај села. Рат је био далеко, хиљаду километара, а шта је то рат, њој није било потпуно јасно. Пре свега мора бити да је несрећа — јер је жито стајало непожњевено, а најбољи радници узимани од посла. Прасковја је морала те јесени много радити, и у колхозу и у свом газдинству. Рат се све више ближио. Друмом су крај засеока пролазила стада говеда. Болесне краве су · обазриво стављале у прашину окрвављене папке. Иза трактора, на колима, видело се избегличко пскућанство, седела су црноока деца, сушта слика њеног Љоњке и Варјуше.

Зима је протекла у очекивању писма од Стјепана. С пролећа је дошло прво писмо. Стјепан је био тешко рањен у зимској битци код Лозове, његово је отпорно тело победило смрт, из болнице се опет вратио на фронт, писао је како има намеру да постане инжињерац.

Како се догодило да немачки топови загрме крај самога засеока, Прасковја није схватала. Засеок се налазио у степи, као острво сред бескрајног мора. Стојећи на брегу иза засеока, човек је могао, чинило се, видети пола света... Касно у ноћ Прасковја је заспала уз грмљавину топовске пуцњаве, легавши за сваки случај с децом заједно на под крај зида. Ујутру су у засеоку већ господарили Немци.

_У кући Фролкових сместио се немачки штаб. Кућа је била нова, најбоља у засеоку. Саградили су је Стјепану Фролкову колхозници као најбољем комбајнеру. Много труда је стала, али је и радости многе донела. А сад су Прасковју истерали из куће и заповедили да живи заједно са децом у летњој кујни-— малој, трском покривеној згради, чији је цео простор заузимала велика пећ са плочом и казаном за прање рубља. Из куће јој нису дали ништа узети. Љоњку и

МИ АИ ВАВ