Naša književnost
Download:
Show in BnLViewer
жило као марама. Трећи јој надену на главу своју капу с наушницама... Неки затим, који је волео пословице, опаса је својим појасом... И већ је стајала пред њима на нов начин стасита и лепа; седа коса јој је вирила испод капе, а младе очи се смејале и плакале, сузе текле по њеном тамном лицу... Она их није брисала... Кроз сузе, као из
магле, дизао се пред њом опет стечени свет.. · И већ после неколико
часака корачала је заједно са тим умиљатим и суровим људима, те је, осећајући на рамену поуздану тежину пушке, шаптала само уснама, мукло: У
— Стјепо... Децо моја, рођена...
»
(Превео с руског с. С) Е ЛЕОНИД ПРВОМАЈСКИ
аи авиј ос