Naša književnost

СЛУГЕ

ДРАМА

Циљ глуме, одвајкада и сада, био је

и јесте да буде, тако рећи, огледало при“

роде; да покаже врлини њено рођено ли-

це, пороку његову рођену слику, а са-

мом времену и бићу света његов облик и отисак.

Хамлеш

ПРВИ ЧИН

У башти пред крчмом претседника општине. Десно пријатна бела кућа

са малом верандом. У позадини зелено обојен низак плот, иза плота

цеста. Лево у првом плану мали хладњак. Столови под дрвећем и на веранди.

Јерман (учитељ)и Анка (кћи"претседника општине), испред хладњака лево.

Јерман. — Тек што сам те поздравио, а већ журиш на другу страну. Ову своју љубав осећам већ као грбу, или као богињаво лице, или закрпљен капут. Не усуђујем ти се на очи са њом. Зато ћу радије да говорим о времену.

Анка. — Баш си досадан.

Јерман. — Бојим се да ће ускоро бити крај овим лепим данима...

Анка. — Шта би хтеог

Јерман. — ....и да иза шуме већ чекају олује.

Анка. — Збогом!

Јерман. — Реци да је заувек, не бој се ништа! Љубав ти је као нова блуза, или као шарена трака на сламном шеширу. А ја, сељак староверски, мислио сам друкчије и сада се стидим. Зоогом!

Анка. — Зар је љубав само онда љубав кад уздише» Замераш ми што више волим да се смејем него да плачем, што више волим да се облачим у бело него у црно, замераш ми што сам млада и ускоро ћеш ми замерити што нисам грбава ни разрока. Досадне су твоје проповеди, о господине!

Јерман. — Не греши! Зар ме није занео твој смех» Зар ме нису урекле твоје радосне очи, мене, жељног радости. Смејаћу се и клицаћу, чинићу све што ти будеш желела! — Али слушај — сасвим укратко, да ти проповед не буде досадна.