Naša književnost
- Наша Е
98
Анка. — Укратко!
Јерман. — Теби пристаје лептирова игра, али ја сам сувише неспретан за њу. И срце ми је сувише тешко и вуче ме земљи. Никад ме ниси упитала зашто се не смејем, ја који волим твој смех; ниси ни видела да сам и у бучном друштву био сам... Стрпи се! Радије бих те молио за презир него за саучешће; радије бих псовао него јадиковао. Ни саучешћа ни утехе нећу од тебе, само срдачну реч из твојих уста!
Анка. — Коју и какву реч Не трпим досадних речи ни досадних мисли! Ако је љубав досадна, нека иде збогом! Баш је истина да си староверски сељак! Човека прође смех кад те сретне. Живот, младост, пролеће, љубав, и све, све, све је теби као свечана миса: подизање сакрамента! Али види, ја ти не пребацујем — па макар и спавао са цилиндром на глави. За тебе цилиндер и теа сшра, за мене црвена трака и алелуја. Ти се са мном не смејеш, ја не плачем с тобом. Дај ми руку, па лепо — адио!
Јерман (ухвати је за обе руке: веселије). — Збогом, Анка!
(Цестом долазе према башти учитељице Минка и Гени)
Анка. — Адио! Јерман. — Стани! (Пољуби је у образ). Анка (окрене се на веранди). — Па скини са душе тај досадни
дилиндер, скини га! И црну мантију скини и бројанице баци из руку. Адио! (Оде у кућу.)
Јерман (гледа за њом). — Још ниси ни добио, а већ си изгубио! Вече је, још пре но што је био дан! (Иде полако према баштенским вратима.)
Минка. — Зар нимало да дрхтите и да се надате, мрачнотужни Ромео
Јерман (зачуђен). — Зашто да дрхтим и да се надамр Нисам песник!
Минка. — Ви не дрхтите, а вечерас ће... тако рећи... изрећи пресуду словеначком народу»
Гени. — Паметан је. И мени је леп кадрил важнији од свих тих очигледних комедија, које су само изговор за пијанчење,
Јерман. — Ко ће изрећи пресуду» Какву и комер
Минка. — Зар сте заборавили на изборе2
Јерман. — АХ, то! Изабрали они саме: свеце или саме цигане, на мом капуту неће бити мање закрпа, ни на мојим ђоновима мање рупа. ·
Минка. — Та млакост и тај немар копа народу прерани гроб!
Јерман. — Не брбљајте! Народ ће одлучивати сам о својој суд-
бини! Ни фрак ни мантија неће одлучивати! (Иде полако према баштенским вратима; на вратима се сусретне са учитељицом Лојском; Минка и Гени седну испод веранде.)
књижевност