Naša književnost
99
Слуге
Лојска (Јерману). — одраво! (Пружи му руку). Зар нећете причекати да сазнамо ко ће нам господарити
Јерман. — Доста сам уводних чланака већ данас чуо. (Оде на улицу.)
Гени. — Сам Бог зна зашто се људи чупају! Назадњаштво је добро, напредњаштво је добро, али најбољи су печени пилићи!
Минка. — Та млакост...
Гени, — И тај немар..
Минка. — Ти не би ни прстом макла да од нас свију још данашњег дана направе звонарке и богомољке!
Гени, — Не бих! И звонарке би, мислим, боље плаћали.
Минка. — Ја сва дрхтим... Нисам ручала, а нећу ни вечерати... Још један салу нез Ре ни пола сата, и биће написано, поа И СНА ЕКн да ли ће нам се угасити сунце слободе во вјеки вјеков или... замисли, синоћ сам сањала да сам јела ракове.. шта ли то значи»
Лојска. — Побољшање плате.
Минка — Зар немате ни срца ни памети кад се смејете док се земља љуља под нама» А причаш да си образована, пушиш цигарете... сваки образован човек морао би овога часа... Погледај Комара! Већ три дана пије, сасвим ће подивљати... од самог одушевљења! Али међу нама нема много таквих...
Гени. — Који би три дана пијанчили» (Келнерици која долази
са веранде.) Чашу пива!
Минка. — Опкладио се већ у десет литара да ће црна банда бити у прах смрвљена... тако је рекао: у прах смрвљена... и да ће застава слободне мисли... тако рећи... а шта ти мислиш»
Лојска. — Ништа не мислим. Моје мишљење не би скренуло ствари ни за педаљ ни на коју страну.
Минка. — Та млакост...
Гени. — И тај немар...
Минка. — А ја кажем... сећајте се ових речи кад дође дан и час, ја кажем да ћемо славити надасве величанствену победу... то је моје дубоко убеђење. ИМ још даље кажем... ако би се десило да се спусти над нашу домовину дуга и пуста ноћ... тада ће се открити ко уме да трпи... тада ћемо видети ко ће да савије ропску главу, а ко ће је носити усправно, слободан у патњама!
Лојска. — Дај Боже да се не открије и_ да не видимо!
Гени. — Ни ја нисам за мучеништво... неприлика ти је с њим!
(Учитељ Комар дође са цесте у Зе ) Комар. — Победа! Минка (устане). — Бројеве! Комар. — Нема бројева! Али победа је сигурна, била је већ јуче, већ прекјуче, већ лане! — Пола литра, Катарина! (Седне широко).