Naša književnost

258 5 Наша књижевност

Арсењева. А ти замени некога нечим.

Лидија. Не разумем! И — уопште — шта се догодилог Фадрике су увек подизане. Арсењева. Подизане јесу — али од других људи, и не због

чега су данас подижу. Видиш, теби се самосталност свиђа, али она ве бити могућа за појединце само онда кад сви буду самостални.

Лидија. То је утопија» Је ли: је си ли се купала >

Арсењева. Да.

Лидија. Чудновато изговараш — да!

(Улази Миша.) ;

Лидија. Ево Мише.

Миша. Дођавола...

Лидија. Он увек псуде.

Миша. Баш не увек.

Лидија. Треба рећи: добар дан, а он каже: дођавола!

Миша. То је китајска церемонија! Ексери вам штрче, што не узмете чекић и не закуцате их.

Лидија. Не желим да куцам ексере! Седите, даћу вам каву.

Миша. Нећу. Д. Арсењева ...

Лидија. Знаш, другарице ДАрсењева, Миша је заљубљен у мене.

Миша. Ја2 У вас» Е, није него! Ви ми се чаки не свиђате.

Лидија. Збиља>

Миша. Па, наравно!

Лидија. Е мило ми је, ако је тако.

Миша. Тако је! Зашто да вам буде мило. И — није истина да вам је мило, Интелигенција воли да се свиђа, свеједно коме било ...

Лидија. Умирили сте ме, Мишо!

М и ша. Умириог Ех, ви... Чиме сам вас умирио Ви и нисте били узнемирени. Сметате само...

Лидија. Ћутаћу. _

Арсењева. Мишо, ви сте зле воље»

Миша. Шта то значи, д. Арсењева !__ Онај бирократ, Дроздов забранио да се даске узимају са грађевине за трибину, како ћемо онда да је проширимо> Китајев дозволио, а он не да! Мука! И он се непрестано шали, као да је интелигент.

Арсењева. Дроздов је овде, разговараћу са њим.

Лидија. Мишо, попијте каву!

Миша. Добро. То јест — хвала! Затим потребно је, уз завесу пришити два застора, а он каже: то је којешта! Заставе су поцепане, и мало их је... Каже, ви треба да се сами опорезујете, а како ћемо ми дођавола да се сами опорезујемо.

Лидија. Ох, Мишо...

Миша (умирујући). Хе, ништа! И ви мора бити да добро псујете, види вам се по лицу. Без тога не можеш да живиш... И онако смо за месец дана сакупили отпадака за четрдесет и седам рубаља, и за учвр-