Naša književnost

Сомов и други у 259

шћивање бране зарадили седамдесет и три, га за поправку читаониге и за ликвидацију неписмености ... (Теренћев, Дроздов, Сомов.)

Теренћев. Дакле тако: ви идете у фабрику, а ја ћу да отрчим да видим шта се ради на грађевини.

Арсењева. Дозволите- само неколико речи»

Дроздов. Изволите. (Одлазе, Миша за њима.)

Сомов. Је ли по вољи каве, Иване Ивановичу >

Теренћев (гледа оне који одлазе). Врло радо, врло радо.

Сомов. До виђења. (Одлази).

Теренћев. Дивно време, а Лидија Петровна!

Лидија. Дивно.

Пеелркени цеви Јес а <= анко це овацскена-

Лидија. Учитељица из Селишта, моја другарица.

Теренћев. Та-ко. Што је нисам пре виђаог

Лидија. Она је од јесенас овде, ту скоро ке вратила из Москве ... |

Теренћев. А ви... познајете је одавно

Лидија. Заједно смо училе гимназију.

Теренћев. У ком градур

Лидија. У Курску.

Теренћев. Аха! Дакле тако!

Лидија. Што вас је то обрадовало2

Теренћев. Било је ту нешто! Реакционарна варошица. Био сам у њој. Док су били бели.

Лидија. Страшни дани! Е

Теренћев. Да, није пријатно у рату. Нарочито кад се отступа. Наступати је лако. “ |

Арсењева (враћа се). Е, Лида, ја морам у село.

Теренћев. Што журите, допустите... то јест —- опростите! Ви сте кћер доктора Охотникова2

Арсењева. Да. Али ја се вас не сећам...

Теренћев. Како бисте ме се сетили! Међутим, ја сам тај који је лежао у вашем стану, у Курску, рањен...

Арсењева. Фјодор... заборавила сам вам име! Тешко вас је познати.

Теренћев. Како да не! Готово је осам година прошло. Уз то ја сам тада био Степан Додов, а моје је право име Иван Теренћев. И угоијо сам се, стално у аутомобилу. Видите ипак смо се срели, а2 До: ђавола! А ви учитељујете>

Арсењева. Да.

Теренћев. Тако. У партији стер

Арсењева. Не.

Теренћев (донекле ожалошћен). Зашто2