Naša književnost

260 Наша књижевност

Арсењева. Дугачка прича.

Теренћев. А ја сам мислио, ви сте после онога у партији. Ваше понашање...

Арсењева. Какво понашање!

Теренћев. Ипак — рескирање!

Арсењева. Нисам само ја онда рескирала.

Теренћев. Да су ме онда нашли код вас — вама метак или ве: шала... А како отац> |

Арсењева. Њега су бели мобилисали као лекара, и сутрадан неки пијани официр га је убио...

Лидија. Како си... тако мирна!

Теренћев. Та-ко! Био је добар човек! (Лидији. Ви, кегже, хоћете да живите Е, онда радите што вам се каже! (Смеје се) Што ти је онда било! ИМ даје ми рибљи зејтин Одвратна течност, а наредба: ради што ти се каже! А ја сам од 19-те године чинио оно што се не сме, а тада ми је већ било 27. Био сам у тамници, био у изгнанству, бежао сам, живео илегално, сматрао сам себе за изграђена човека. И одједном, ради што ти се каже, пиј рибљи зејтин! Ма да сем рибљег зејтина није имало шта да се једе. (Арсењевој). Он се, чини ми се, звао Иван Константинович» Дакле, Катарина Мвановна, — по правилу ми сад треба да обновимо познанство 2

Арсењева. Нисам од раскида.

Теренћев. Дивно! (Лидији. Ми смо вас задржалиг То јест ја сам се распричао....

Лидија. Не, шта је вама! Мене је занимало... Лепо сте се (ЕНИ со

Теренћев. Лепог Да, бива то.

Дроздов (иза терасе). Катарина Ивановна —— чекамо вас! Вања

је увек са дамама.

Теренћев. Јест, на вука повика...

Дроздов. Вања буди опрезан са Катарином Ивановном, она вам није наклоњена.

Теренћев. Не верујем!

Арсењева. Није нама, него вама, друже Дроздове. До виђења, Лида.

Лидија. Хоћеш доћи вечерас»

Арсењева. Нећу.

Лидија. Дођи.

Арсењева. Не могу, имам посла. (Полази са Дроздовом.) Дакле нећете заборавити»

Дроздов. Увек вам стојим на услузи.

Арсењева. Не мени, него ликбезу!л А мени ваше услуге нису потребне.

1! ликбез — ликвидација неписмености,