Naša književnost

262 Наша књижевност

Лисогонов. Зато јој се и прашта...

Титова (намештено). Гледам ја пролетаријат — па се чудим! Једнако мислим пролетаријате, пролетаријате, куд се гураш» Лисогонов. Па да... Највећи умови и најмоћнији, почев од

Христа па до Столипина, покушавали су да живот уреде на нов начин...

Ана. Задуго су га упропастили.

Титова. А, било време, дођеш члану кварта, даш му нешто па. ра, кажеш му: како сте паметни. А он идиот верује ми ради како ти хоћеш. у

Ана. Гардиски официри служили у полицији...

Лисогонов. М сви су били сити.

Титова. И свуда, на свим истакнутим местима, били добронамерни идиости...

Ана (увређено) Али — зашто идиоти>

Титова. Данас их тако сматрају, а они су, наравно, били просто добронамерни. Ја добро познајем људе, па ја сам имала помодну радњу и мало одељење на горњем спрату за ситна задовољства. Долазили су код мене богаташи и кокоте, генерали и ренегати...

Ана. Дозволите, — који ренегати 2

Титова Па, они... како се звахуг Деренегати.

Ана. Дегенератиг

Титова. Да, да! Просто речено — изроди ...

Ана. Баш сте смешни.

Титова. Ја сам добра и никога не осуђујем, сви људи хоће да једу и да имају помало задовољства.

Лисогонов. И нису тако грамзиви, да су узимали јесу, алн не све! А погледајте како су сад постали грамзиви.

Ана. Да, да. Сакупљају свако ђубре, некакве корисне отлатке. и то у Русији! Како се не стиде Европе!

Титова. Шта их се тиче Европа» Багру су научили писмо ности...

(Дуњаша провири са четком за рибање у руци.) Ана. Хајдемо у шуму, да поседимо тамо. Титова. „На песку, крај реке,

У слободи и миру.

Лисогонов. Земља наша, тако рећи, злато бљује ---

Ана. Како ваши послови:

Лисогонов. Какви послови» Све унаоколо се зида, само моја фабрика стоји. Догоди ли се нешто... преврат, на пример, — сви се обогатили, свима — дозидано, а ја ћу остати просјак ...

Титова. Лажеш, Јевтихије! Имаш ти пара...

Лисогонов. Какве паре» Гдег

Титова. Златне. Сакрио си.

Ана. Колико тражите за чипкег