Naša književnost

263

Сомов и- други

Лисогонов: Па... како да кажем» Чипкице су ретке... (Одлаве. Улази Дуњаша, склања са стола, певушећи. Чисти.) (Улази Фјокла.)

Фјокла. Ти, Дуњка, као да си се смрзла. Скоро је један сат, а код тебе нераспремљено.

Дуњаша. Не блебећи, стара! Тек што су буба швабе измилеле одавде. ;

Фјокла.. Титова је била бо-огата! Држала је кућу за састанке у Москви.

Дуњаша. Шта је тог

Фјокла. Нешто као јавна кућа за удате жене.

Дуњаша. Старац нешто прича о преврату.

Фјтокла. А о чему да прича» Сви они колико их год има само о том причају. (Узима две коцке шећера.) Без стида, без страха. Ено седоше три мухомора.

Дуњаша. Што узимаш шећер.

Фтокла. Не узимам ја за себе, него за стражареву дечицу. (Гледа међу дрвеће.) На кога се ти љутиш»

Дуњаша. Сад је власт радника и сељака, а господа остадоше, — ето што се љутим.

Фјокла. Не љути се, они су стари, скоро ће помрети! Глупаци. Под старост треба лепо живети, кад си стар није ти ни вруће ни хладно нити чему завидиш.

Дуњаша. Почела да меље!

Фјокла. Тако је! Док си млада — бринеш се у кога ћеш се заљубити, па кгко ћеш се удесити, све сам ја то прешла и остала будала гДуњаша одлази, Фјокла зевне и дрема) М скоро ће мени, Фјоклуши, крај!

Тако ће бити и са тобом, Дуњка... Значи треба да учиш! Сви уче... гледај! А ако не будеш учила, —- проживећеш као миш у... подруму... Лидија (фФјокли). Шта ви ту радите2

Фтокла. Помажем Дуњаши.

Лидија. А нема ко да отвори врата...

Фјокла (одлавећи), Није тешко отворити врата.

Лидија (Богомолову), Послуга је потпуно немогућа.

Богомолов. Јест, научила да мисли. Сви, знате, мисле. Ми радимо. Радимо и као награду добијамо, на пример, нешто слично шахтинском процесу, разумете... Е ;

Лидија. Јаропегов каже, да су у том случају инжењери заиста претерали.

_Богомолов. Он је то рекао2 Коме2

Лидија. Мени.

Богомолов. Претерали2

Лидија. Да.

Богомолов. То је он желео.:. да вас насмеје! Уопште, он воли шале, доскочице.