Naša književnost

Сомов и други 271

Арсењева. Било би боље да се проводиш са неким од својих. Људмила (уздише). Своји, своји... Ето, Китајев тражи да се запишемо. Арсењева. Непријатан момак. Дроздов (са терасе). Катарина Ивановна! Један тренутак самог (Арсењева одлази.) Дроздов. Помозите нам да нешто обрачунамо, хоћетег желите цигарету> Арсењева. Не пушим. Оставила сам. Дроздов. Заштог Арсењева. Лош пример за децу. Дроздов. Тачно, (Одлазе. Људмила шије.) Китајев. Досадно је недељом! Људмила. Теби је и радним даном досадно. Китајев. Дакле — каког Да одемо, да се запишемо, а» Људмила. Од досаде Китајев. Зашто од досадег Из љубави. Људмила. Купус ти је на капуту. Китајев. Нисам јео купус. Људмила. Онда, значи нешто из носа. Китајев. Ти си врло груба госпођица. Људмила. Ето видиш. А зовеш ме у ЗАГС. (Силанћев стоји иза угла терасе.) Китајев. Зато што сам се заљубио. Зато ми је и досадно. Људмила. А шта се осећа, кад се човек заљуби> Китајев. То зависи од девојке. Људмила. Па ипак»

Китајев. Но... на пример, као у опери „Дејмон“ — желим да си вечно моја... Људмила. А — онаг

Китајев. Она се, наравно, смеје. Љубав је весела, забавна ствар!

Људмила. Ух, како си глуп, страх ме хвата !... (Побегне).

Силанћев (улази). Добар дан д. Китајеве! Ја до вас.

Китајев. Зарг

Силанћев. Узели ми даске, оне исте...

Китајев. Ко их је узео>

Силанћев. Мишка комсомол,

Китајев. Какд, просто дошао и узео2

Силанћев. Не, наравно, за новац, само устеже се да ми плати

Китајев. Зашто

Силанћев. Нема новаца, вели да причекам! А мени је потребно, ја сам сиромах човек...

Китајев. Ниси ти човек, него кулак,