Naša književnost

272 Наша књижевност

Силанћев. Какав сам ја кулак> Кулак држи стиснуте прсте, а моји су, ево раширени, јер немам шта да држим.

Китајев. Ти смрдиш на ракију.

Силанћев. Па шта2 И Немац пије ракију.

Китајев. Немац пије пиво! Имаш флашу у џепу.

Силанћев. Она ми не смета.

Китајев. Иди! Мене се даске не тичу.

Силанћев. Па ви управљате клубом и свим тим... уређењем. Ја сам вам за њих ... Китајев. Иди, иди! Даске ћеш добити... Ракију пијете, ђа-

воли једни...

Силанћев. Еј, тешко је с вама, другови! Нисте ви пословав свет! (Одлази). (Тројеруков долази; у пролазу они се дошаптавају. Крижов излази са флашом киселе воде, одлази у куглану, леже на кревет и пуши.»

Китајев. Уморио си се, стари:

Крижов- Јесам мало.

Китајев. Шта је то код вас, — саботери делују 2

(Крижов не одговара.)

Китајев. Много је око нас туђега света.

Крижов. Ишчистићемо га.

(Тројеруков гледа на сат, затвара поклопац.)

Китајев. А, учитељ! Шта ти хоћеш»

Тројеруков. Имам пробу.

Китајев. Зашто овдег

Тројеруков. Бина још није готова.

Китај ев (куцнув прстом по флаши киселе воде). Ха, два, 0.) == Вода, значи. (Одводи Тродјерукова у страну). Јеси прочитао моје песме

Тројеруков. Па наравно...

Китајђев. Па»

Тројеруков. Истину да кажем 2

Китајев. Свакако.

Тројеруков. Песме су ти ђубре, али искрене.

Китацев. То јест — како тоР Тројеруков. Врло просто, не љутите се д. Христофоре. Фор ма им је ђубре, али по својо искрености — нису лоше.

(Китајев мумла)

Тројеруков. Видите: једно је реч, друго мелодија. Мелодија је истинска песма душе, то јест оно право, најдубља истина човека, — ваша истина...

Китајев. Аха! Да

Тројеруков (обазире се, полугласно). На пример „Интернациснала“ се може певати на црквени начин, на трећи, на шести глас (Пева). „Одрећи ћемо се од старога света“.

" Б2о,