Naša književnost

284 Наша књижевног:

Лидија. Фашизам је кад власт држе ситне звери, да би се њимг храниле крупнег Потреоно је да ситне звери буду масне Пе.

Со мов. Какве су то глупости! Откуда ти тог

Лидија. Виктор је рекао.

Сомов. Викторг Дођавола... Зар ти не видиш да је он пијан, он се морално распада, он не разуме стварност...

Лидија. Ти си крупнаг

Сомов. Шта»

Лидија. Ти си — крупна зверкаг

Сомов. Чуј, Лидија, — шта ти то причаш» Шта ти јег

Лидија. Не знам. Како си побледео, како су ти очи зле ..

Сомов. Питам те... Ја морам знати — шта ти јег

Лидија. Рекла сам: не знам. Али мени се чини да си ти двојствен и да је онај одвратан старац и космати Изотов, и грбоња сви сте ви двојствени... Стани, не дотичи ме се. Ја бих требало друкчије да говорим, али ја немам довољно снажних речи, немам моћних осећања, ј

Сомов. Ти постајеш хистерична, — ето то је! То је зато што немаш деце. |

Лидија. Ти не желиш децу...

Сомов. И зато што ме више не волиш... ја — знам!

Лидија. Ништа ти не знаш! Ни-шта! Увек се догађало: ја говорим с тобом као са човеком, а ти ме вучеш у кревет.

Сомов. Није истина!

Лидија. ИМ у свима романима је тако: она је говорила са њим

као са другом, а он јој рекао: — свлачи се 1

Сомов. Стани, Лидија! Доста! Слушај — и схвати. Ти... ниси глупа, ти треба да појмиш. Ћути... Ја сам двојствен> Јест! Друкчије се — не може. Друкчије се не може живети, ако имаш велики

циљ, који сам ја себи поставио. Ја, то сам — ја! Ја — човек, убеђен у своју снагу, у своју мисију. Ја сам — из племена победника...

Лидија. Крупна зверг

Сомов. Улога побеђенога, улога заробљеника — није моја улога! Богомолов је стари идиот...

Лидија. Ти желиш да будеш вођа, Наполеон» Врло крупна зверр

Сомов. Дођавола...

Лидија. Не вичи...

Сомов. Лидија! То што си рекла, за мене има... огроман зна“ чај... Теби су напунили уши... Тебе желе да направе непријатељем твога мужа... | ни

Лидија. Не, Николају, ти ниси крупна...

Сомов. Не смеш да се шалиш!

Лидија. Та — не вичи!

Сомов,. Треба да помислиш... Можда је та Арсењева ...