Naša književnost

Сомов и други | 285

Лидија. Лакше! Неко долази...

(Чује се песма иза кулиса. Обоје слушају. Сомов припаљује цигарету, руке му дрхте. Одмиче се од жене и гледа је забезекнуто и узнгмирено.) Сомов. Како се могло догодити, Лидија, да ти одједном...

(Чује се да двоје певају, Јаропегов и Тројеруков на арију „Интернационале“:) Сматрао је љубав за којешта Тра-та-та-та! Тра-та-та-та!

И одједном пред његовим ученим оком јавила се она као сан.

Сомов. Ето чујеш» Ето то је Виктор...

(Јаропегов, Тројеруков, за њима — Лисогонов, сва тројица јако пи-

јани.) -

Јаропегов. Супружански пар на месечини... Терај даље, професоре. ,

Тројеруков. О, како им завидим! (Лисогонов покушава да се попне, седа на степенице.)

Јаропегов. Браво, ниткове. Опрости — Лидочка! Благодарећи богу, — ми писмо! Тако смо се весело напили, да... уопште... написмо се! Професоре историје... композиторе — певај! На трећи глас! Николају, слушај!

Тројеруков. „Одрекнимо се старога света,

Стресимо прах са наших ногу“.

Сомов. Молим, престаните!... Викторе — ти схваташ...

Јаропегов. Ништа не схватам! Врло ми је мило! Нећу да разумем!

Лидија (смеје се). Викторе. Јесте ли полудели!

Јаропегов. Јесам. Врло ми је мило. И зашто се не сме певати» Зар неко спава»

Сомов. Ја те молим...

Тројеруков. Опростите. Допустите ми да објасним, ја сам професор певања, на-став-ник! Ја омладини велим: речи су којешта. Смисао се увек налази у мелодији, у основној музици душе, у драгој старинској музици... бесмртној... | |

Јаропегов (Сомовима), Он та вешто! Има ту смисла! Он ти је, брате, таква рђа... 5

Тројеруков. Добро, кажем, цркву ћемо ликвидирати, али верност цркви узвишена побожност, верска заједница — живи. (Смеје

~ = => с се), Живи! Ја учим како се влада гласом... гла-са-ти, Гласати, глас пустити! Ја учим омладину, - О Зен

Сомов. Слушајте! Доста! . НЕ.

Јаропегов. Не, он је лукава бештија! Та — разуми: пустити У живот празну, голу реч, а2 Одлично је смислио, неваљалац. Профе соре! Ти си неваљалац2