Naša književnost

286 Наша књижевност

Тројеруков. Јесам.

Јаропегов. Видиш — зна! Самосвест, брате... Дођавола, како је занимљиво. Лида, јелда је интересантно 2

Лидија. Страшно занимљиво!

Тројеруков. Ја сам неваљалац, јест! Нисам достојан да будем роб дивљацима...

(Лидија се смеје). Сомов (Тројерукову). Напоље одавде! Пијана будало! (Долази Ана).

Тројеруков. Не, будала нисам. Не смете ме вређати...

Ана (строго). Господо! Сувише се бучно веселите...

Јаропегов. Радује нас што смо живи...

Тројеруков. Ево — Ана Николајевна зна, да нисам осиромашио! Тројеруков није осиромашио. Он може да се бори, он је способан за освету... Стисли га — он је постао чвршћи! Ово је трагично весеље, Ана Николајевна. Весеље дубоког очајања.

Ана. Ја разумем, али не заборавите да живимо окружени непријатељима. Сомов. Викторе, ја те молим — одведи овога комедијаша!

Јаропегов. Разумем. И ја сам комедијаш! Беспризорни за мном! Професоре — напред марш. Певај.

Тројеруков. Молим...

Јаропегов. Нико ти, брате, ништа неће дати! Певај! (Пева.)

Одрекнимо се старога света, Па четвороношке под кревет.

Тројеруков. Саша Чорни је написао, генијални Саша, даровити! Аверченко... Генијални! „Сатирикон“-а2 Где су они сви» Никога нема, ничега! Све је пропало...

Јаропегов. Певај, ђавољи сине! Лисогонове кувани идиоте, — корачај.

(Полазе обојица певајући по темпу марша). Црни глатки таракан' Тихо мили под диван, Јаропегов (дере се). Браво! (Јаропегов и Тројеруков одлазе.)

Сомов (жени) Хајдемо, Лидија...

Ли деи | а це, ја" нећу - -“

Ана. Ко је тог Ах, то је Лисогонов. Вама је злоз

Лисогонов (пада на колена). Драги...

Ана. Шта вам је» Одакле ви:

Лисогонов. Рођени... Радите! Купујте. Снабдевајте! Како ћу вам бити захвалан...

сл

уба шваба,