Naša književnost

Сомов и други 287

Лидија. Шта он хоће»

Сомов. Па пијн је! Лида, да свршимо...

Лидија. Шта да свршавамо» Причека1...

Ана. Устаните!

Лисогонов. Не могу. Забрањено ми је да пијем, али ето, пио сам! Јад и чемер! Сам сам! Имао сам сина... Подлац и нитков...

Ана. Николају, помози му!

Лисогонов. Отишао њима да служи... против свога оца и народ! Цркао као пас... упропастили га. Од туберкулозе. Од малена је био туберкулозан. Моја прва жена — његова мати, племићка, била је туберкулозна... Тако је! Николају Васиљевићу... молим вас Христом богом...

Лидија. Одвратан човек!

Анта. Треба разумети: он — пати!

Лидија (мужу. Шта те он моли2

Сомов. Па ти видиш да је пијан!

Лидија. А трезанг

Ана. Николају, па помози ми..

Сомов. Хеј ви! дижите се...

Ана. Како грубо! Спусти га низ степенице.

Сомојв.' Хајдете... Ех, ви...

Лисогонов. Рођени мој — фабрику, фабрику:... Оп.. опремите, време је! Свуд зидају, од свакога купују...

(Лидија се смеје.)

Анта. Какав неуместан, какав немилосрдан смех! Како вам окорела душа, Лидија. Људи силазе с ума...

Лидија. Замислите, да и ја исто тако... (Одлази у собу.)

Ана (прети прстом за њом, гунђа). Причекај! Смеје се онај, ко се последњи смеје.

Сомов (полази). Где је Лидија»

Ана. Бедни мој Никола! Какав живот...

Сомов (сикће). Шта желите» То су све ваши... ваши прија-

тељи ... 1]

–

(Улети у собу.) Ана. Боже мој. Не познајем свога сина. Боже мој.

-

УВ ВВ ИН

(Опет код Сомових. Касно увече, На тераси Семиков, седи, пише, миче уснама, ороји на прсте; поред њега на поду свитак цртежа. Из собе излази Дуњаша носећи послужавник са прибором за чај.)

Дуњаша. Још непрестано чекаш, кицошуг Семиков (мумла) Ка некој својој мрачној сврси...

Дуњаша. Пишеш» Што не пишеш песмице о Китајеву, о будали,