Naša književnost

рнк.,

Три сусрете - 314

— Има међу њима људи који лепо проповедају, продужи Корољенко, људи богатог језика. Понеки говори као да везе по свили.

„ЈБуди који тражеј истину“, који „анатемишу градове“, то су били омиљени јунаци обичне народњачке литературе, а, ето, Корољенко их назива нерадницима и још каже да су зли. То је било готово као хулење, али у устима Корољенка звучало је размишљено и решено. И његове речи појачаше у мени осећање душевне независности тог човека.

— Јесте ли били на Волињи и у Подољу» Тамо је лепо.

Рекао сам му о свом разговору с Јованом Кронштатским који сам азнудио, а он живо ускликну:

— Шта ви мислите о њему Какав је то човек»

Човек који искрено верује, како верују понеки, не баш мудри сеоски попови доброг, поштеног срца. Изгледа ми уплашен због своје популарности, тешко му је то, превазилази његову снагу. Осећа се у њему нешто случајно и као да не ради по својој вољи. Све време пита свог бога; је л тако, господе» и стално страхује: није тако!

— Чудно, замишљено рече Корољенко.

Затим поче причати о својим разговорима са сељацима из Лукојанова, секташима из Керженца, — сјајно, с тананим хумсром; подвлачио је у речима сабеседника забавно спајање незнања и лукавства, вешто истицао здрави смисао сељака и његово опрезно неповерење према туђем човеку.

—- Ја понекад мислим да нигде у свету нема таквог разноврсног духовног живота као код нас у Русији. Па и ако није тако, то су у сваком случају карактери људи који мисле и верују, бесконачно и неспојиво различити код нас.

Убедљиво поче говорити како је неопходно потребно пажљиво изучавати сеоски духовни живот.

— То се не може исцрпсти етнографијом, треба томе прићи некако друкчије, ближе, дубље. Село је тле на коме пуштамо да расте и много корова, много некорисних, шкодљивих трава. На том тлу треба сејати „разумно, добро, вечно' исто толико пажљиво, колико и енергично. Ето, летос сам разговарао с паметним младићем који ме је озбиљно убеђивао да је сеоско кулаштво прогресивна појава, јер, ·- видите, кулаци гомилају капитал, а Русија мора постати капиталистичка држава. Ако такав пропагандист доспе у село...

(Он се насмеја.

Испраћајући ме, поново ми пожеле успех.

— Дакле, ви мислите да могу писати» упитах га.

— Наравно — ускликну, он, мало зачуђен — па ви већ пишелте, објављујете своје ствари, шта хоћете јошг Ако зажелите савета, донесите рукописе, поразговараћемо.

Растао сам се с њиме с добрим осећањем човека који се после врелог дана и великог умора окупао у свежој води шумског потока.