Naša književnost

Три сусрета 313

рочито тамо има једно место о Пољаку. Мени изгледа врло лично, зар није тако

— Могуће.

— Аха, ето видите! Кажем ја да ми понешто знамо о вама. Али то је недозвољено, лично избацујте. Мислим, уско лично.

Говорио је радо, весело, дивно су му сијале очи; гледао сам га са све већим дивљењем као човека кога први пут видим. Бацивши рукопис на сто, наже се мени и метну руку на моја колена.

— Слушајте, — може ли се с вама говорити отвореног Знам о вама мало, слушао сам много, а понешто видим и сам. Рђаво живите. Ви овде нисте на свом правом месту. Мислим да треба да одете одавде или да се ожените добром, паметном девојком.

— Али ја сам већ ожењен.

— Ето, то је рђаво!

Рекао сам му да не могу говорити о тој теми.

= Онда извините.

И поче да се шали, затим, одједном, забринуто упита:

— Јесте ли чули да је Ромас' ухапшен Је ли давно Ето! Ја сам тек јуче дознао. Гдег У Смољенскуг Шта је тамо радио

У Ромасовом стану била је откривена типографија „народно-праваша“ коју је он организовао.

— Неуморан човек, замишљено рече Корољенко. Сад ће га опет послати некуд. Да ли је здравг Веома здрав човек је био...

Уздахну и слеже широким раменима.

— Не, све то није оно право! Тим путем нећеш ништа постићи, Астиревско делов је добра лекција. Она нам каже: латите се обичног, легалног рада, свакодневног културног дела. Самодржавље је болестан, али јак зуб, његов корен је рачваст и урастао дубоко; наше поколење га неће ишчупати, — ми га морамо најпре расклиматати, а за то је потребно више десетина година легалног рада.

Дуго је говорио о тој теми, и осећало се да говори о ствари у коју дубоко и искрено верује.

Дође Авдотја Семјонова, загаламише деца, ја се опростих и одох у добром расположењу.

Познато је да се у провинцији живи као под стакленим звоном: све знају о теби, знају о чему си мислио-у среду око два сата и у суботу пре вечерње; знају твоје тајне намере и врло се љуте ако не оправдаш њихова нагађања и предвиђања.

Разуме се да је цела варош знала да се Корољенко односи према мени благонаклоно, па сам морао саслушати много савета овакве врсте: Чувајте се, збуниће вас то друштво људи који су се опаметили.

Ту се подразумевала у то време популарна прича П. Д. Боборикина »„Опаметио се", у којој се ради о револуционару који се латио легалпог рада у земству, после чега је изгубио кишобран, а жена га оставила,

сељани иих сложи ар венаиррии

дрена тета та ли пите рампа ва