Naša književnost

314 Наша књижевност

__ Ви сте демократ и нема шта да научите од генерала, ви сте син народа — тувили су ми.

Али ја сам се већ одавно осећао пасторком народа; то се осећање с временом појачало и, како сам већ говорио, чак и народопоклоници су ми изгледали исти такви пасторци као и ја. Када сам им то казао викали су:

__ Ето видите, већ сте се заразили!

Група студената јарославског лицеја позвала ме је на село; ја сам им нешто читао, а они су сипали у моју чашу помешано пиво с вотком, старајући се да то не приметим. Видео сам њихово ситно лукавство и разумео да хоће „на мртво“, да ме напију, али нисам могао разумети зашто им је то потребног Један од њих, самољубив и сушичав, убеђивао ме је: | —- Главно је — пошљите дођавола идеје, идеале и све те бесмислице! Пишите просто! Доле идеје...

Несносно су ми били досадили сви ти савети.

- В. Г. Корољенко, као сваки изузетан човек, био је подвргнут разноврсној критици малограђана. Једни, који су искрено ценили његов пажљив однос према човеку, покушавали су да увуку писца у своје личне, ситне сплетке, други су га изабрали као предмет бедних клевета. Мојим познаницима нису се много допадале његове приповетке.

— Тај ваш Корољенко изгледа да чак и у Бога верује — говорили су ми.

Због нечег им се нарочито није допала приповетка „За иконом“; сматрали су да је то „етнографија“ и ништа више.

__ Тако је писао још Павле Јакушкин.

Тврдили су да је карактер хероја-чизмара узет из „Нарави Растерјајеве улице“ од Г. Успенског. Уопште, критичари су ме потсећали на једног вороњешког јеромонаха, који је, саслушавши опширну причу о путешествију Миклухе-Маклаја, у недоумици срдито запитао:

— Дозволите! Ви сте рекли да је он донео у Русију Папуанца. Зашто баш Папуанцар» М зашто само једнога»

Једном рано ујутро, враћајући се из поља, где сам лутао целу ноћ, сретох Корољенка пред вратима његовог стана.

_—_ Откуд виг зачуђено упита. А ја пошао у шетњу, дивно јутро! Хоћете да се прођемо

Очевидно није проспавао ноћ; очи, црвене и сухе, гледају уморно, брада замршена, одевен небрижљиво.

— Прочитао сам у „Волгару“ вашег „Деда Архипа“У Зашто ми нисте показали ту приповетку пре него што сте дали да се штампа 2 И зашто не долазите к мени 2

Рекао сам да ме је одбио од њега гест којим ми је дао три рубље у зајам: пружио ми је новац ћутке, окренут леђима. Мене је то увре-

а аи меда