Naša književnost

316 ' Наша књижевност

вашу ствар у часопису, и Ви ћете се озбиљније односити према самом себи.

Не сећам се да ли је икада говорио са мном тако очаравајуће као тог дивног јутра, усред поља освеженог дводневном непрекидном кишом.

Дуго смо седели на крају јаруге поред јеврејског гробља, гледајући смарагде росе на лишћу дрвета и трава. Причао ми је о трагикомичном животу Јевреја у њиховим рејонима, а под његовим очим< све су више расле сенке умора.

Било је већ девет сати ујутру, кад смо се вратили у град. Праштафући се са мном, он ме потсети: :

— Дакле, покушајте написати велику приповетку — хоћете2

Дошао сам кући и одмах узео да пишем „Челкаша“, приповетку одеског босјака који је лежао до мене у болници града Николајева; написао сам је за два дана и послао концепт рукописа Корољенку.

После неколико дана довео је мом послодавцу! сељаке које је неко оштетио, и срдачно, како је само он умео да учини, честитао ми:

—_- Нисте написали рђаву ствар. Чак може се рећи добра приповетка, Из једног комада направљена ...

Био сам веома збуњен његовом похвалом.

Увече смо седели у његовом кабинету. Опкорачио је столицу и живо говорио:

т– Није нимало рђаво! Ви можете да стварате карактере; људи говоре и делују сами од себе, из свог бића, умете да се не мешате у ток његових мисли, у игру њихових осећања, а то не уме свако! А најбоље је што ви цените човека онаквог какав јесте. Говорио сам вам да сте

ви реалист!

Али, промисливши, насмши се и додаде:

— Али у исто време романтик! И још нешто, ви седите овде тек четврт сата, а пушите већ четврту цигарету...

— Веома сам узбуђен.

__ Немате зашто. Ви сте увек некако узбуђени, зато, сигурно, И

говоре о вама да много пијете. Имате много костију, а меса — чема, пушите без потребе, без задовољства, — шта је то с вама»

— Не знам.

= А пицеве мол кажу 2

— Лажу.

_— И некакве оргије код вас...

Смешећи се и гледајући ме испитивачки, исприча неколико згодно направљених сплетака о мени.

Затим каза незаборавне речи.

_—- Кад се неко истакне малко напред, туку га, за сваки случај, по глави; то је изрека једног студента-петровца.“ Но да махнемо глупости, ма колико могле бити пријатне. „Челкаша“ ћемо штампати у „Руском богатству“ и то на првом месту, то је извесна почаст. У вашем