Naša književnost

Три сусрета : 317

рукопису има неколико граматичких погрешака веома незгодних за њу, то сам поправио. Више ништа нисам дирао, хоћете да погледате.

Ја сам, наравно, одбио.

Шетајући по малој соби, трљајући руке, рече ми:

— Радујем се вашем успеху.

Осећао сам очаравајућу искреност те радости и гледао са уживањем човека који говори о литератури као о жени коју воли мирном, снажном љубављу — заувек. Незаборавно добро сам се осећао поред тог лоцмана, ћутке сам пратио његове очи, које су сијале с пуно миле радости за човека.

Радост за човека — њу тако мало осећају људи, а то је највећа радост на земљи.

Корољенко се заустави према мени, положи своје тешке руке на моја рамена. ;

— Слушајте, како би било да одете одавде» На пример, у Самару. Тамо један мој познаник ради у „Самарским новинама"“2 Хоћете ли2 Написаћу му да вам да послаг Да напишем 2

— Зар ја некоме сметам овдег

— Вама сметају.

Било је јасно да верује причама о мом пијанству, „оргијама у бањи“ и уопште о „порочном“ мом животу — чији је највећи порок било сиромаштво. Упорни Корољенкови савети да отпутујем из града помало су ме вређали, али у исто време његова жеља да ме извуче из „блата порока“ дубоко ме је дирала.

Узрујан, испричао сам му како живим; он ме ћутећи саслуша, намршти се, слеже раменима.

— Па ви и сами треба да увидите како је све то потпуно неиздржљиво, како ви не спадате овде. Збиља, послушајте ме. Неопходно је потребно да одете, да промените начин живота...

Наговорио ме је да то учиним.

Затим, кад сам писао у „Самарским новинама“ рђаве, свакодневн фељтоне потиисујући их лепим псеудонимом „Јехудиел Хламида", Корољенко ми је писао критикујући мој проклети рад иронично, озбиљно, строго, али увек другарски.

Нарочито се добро сећам овог случаја: мени је до одвратности досадио песник који је-имао по себе кобно презиме — Скукин.“ Он је слао ка хватове редакцији своје стихове који су били неизлечиво неписмени и необично банални, тако да их је немогуће било штампати. Жудња за славом побудила је тог човека на необичну мисао: наштампао је своје стихове на засебне листове ружичасте хартије и -раздао их бакалским радњама у граду, помоћници су увијали у ту хартију пакете чаја, кутије бонбона, конзерве, кобасице, и тако је малограђа-

Ж Скука = досада. Пр. пр.