Naša književnost

ПЛ зе уме

Три сусрета | 319

— Ја сам Корољенков земљак; и ја сам из Поволожја и потомак сам епископа Георгија Кониског, знате онога што је одржао Катарини П чувени говор: „Нека сунце...“ и тако даље. Због тога сам поносан.

Упитао сам га учтиво због чега је више поносан: због претка или због земљака.

— Због обојице, наравно, због обојице!

Његове зенице опет ишчезоше, он са шумом истера ваздух из носа и оне се опет вратише на своје право место. Био сам болестан и стога рђаво расположен, па сам дозволио себи примедбу да слабо разумем понос због човека коме је љубазни интерес жандарма нанео и наноси толико незгода у животу. Кониски одговори свечано:

— Сваки од нас испуњава вољу онога који нас је послао на свет, сваки од нас! Дакле, даље! Ви према томе тврдите... Нама је, напротив, познато...

„Седели смо у једном собичку крај улазне капије дворца. Прозор је био врло висок, готово на самој таваници. Један врео трак сунца падао је кроз тај прозор на сто претрпан списима, међу којима се, на моју срамоту, налазила и једна цедуља на којој је било лепо и чисто написано мојом руком:

„Не корите лососину зато што лос глође осину" =

Гледао сам ту проклету цедуљицу и мислио: шта да одговорим капетану ако ме упита какав је смисао те дубокоумне изреке.

Шест година, од 1895—1901, нисам видео Корољенка; само смо с времена на време измењивали писма.

Године 1901 дошао сам први пут у Петроград, град правих линија и неодређених људи. Тада сам био „у моди“; походила ме је „слава“ и учинила мој живст сасвим непријатним. Био сам популаран у најширим круговима. Сећам се како сам једне ноћи ишао преко Аничковљева моста, а два човека, вероватно бербери, престигоше ме; један од њих погледа ме преплашано, | у лице и рече полугласно свом сапутнику: „Гледај, па то је Горки!“ |

Други застаде, осмотри ме добро од главе до пете, пропусти ме да прођем и рече одушевљено:

— Ах, дођавола, има гумене ципеле.

Поред многих осталих задовољстава једном сам се фотографисао с групом чланова редакције часописа „Начело“ 15 Међу њима је био и шпијун и агент политичке тајне полиције Гуровић.

Разуме се да сам с великом радошћу примећивао благонаклоне осмехе жена и готово побожне погледе младих девојака, и тад сам, вероватно, изгледао — као и сви млади људи који први пут окусе славу — као Ћуран.

Лососина-риба младица; лос-ирвас; осина-јасика.

јин тишина.

лавина чинили масива лаике

Брата ћир -еуне

При се