Naša književnost

320 Наша књижевност

Али ноћу, сам са собом, човек се понекад одједном осети као ухваћен злочинац кога окружују шпијуни, иследне судије, државни тужиоци. Сви се они држе тако као да сматрају почињени злочин само за несрећу, за сажаљења достојну „младићку заблуду: „Боље признај тада ћемо ти великодушно опростити“. Али дубоко у свом срцу сваки жели да злочинцу што боље докаже кривицу и да му победоносно каже у лице:

— Аха, видиш ли! .

Често сам морао стајати као ђачић који треба да положи јавни испит из свих предмета.

— Шта ти мислиш» — питали су ме прваци свих могућих секти и првосвештеници разних храмова.

Како сам био човек љубазан, полагао сам испите с таквим стр. пљењем чијој сам се снази и сам дивио.

Али после мучења речима у мени се јављала жеља да пробуразим Исакијевску катедралу у Адмиралитетској улици или да урадим ма шта друго, исто тако скандалозно.

Негде иза добродушности, готово увек помало притворне, Руси скривају нешто налик на подлаштво. Та особина — а можда је то метод ислеђивањар> — испољава се на разне начине, а поглавито у тежњи да се душа ближњега посети као вашарска шатра, да се погледа какви се све „кунстови“ у њој изводе. да се у њој направи неред, све изгази и нађубри свакојаким глупостима, а, понекад, да се у њој штогод и преврне. И, по примеру апостола Томе, да се завуку прсти у рану, очевидно мислећи да је скептицизам апостола исто што и радозналост мајмуна.

В. Г. Корољенко и у каменом Петрограду нашао је себи стару дрвену кућу, провинцијално удобну с фарбаним подовима у собама, и пријатним мирисом старине.

Корољенко је оседео за тих неколико година. коврџе седих власи на слепоочницама биле су готово беле, под очима боре, поглед расејан, уморан. Одмах сам осетио да је његово спкојство које ми је раније било тако пријатно, уступило место нервози човека који живи у крајњем напрезању свих душевних снага. Било је очевидно да га је скупо стало Мултанско дело:б и све што је он као медвед теглио тих тешких година.

— Страшно ми досађује несаница. А ви не водите рачуна о туберкулози него много пушитег Како ваша плућаг |Спремам се на Црно Море, хајдемо заједноР

Сео је преко пута мене и, погледајући иза самовара, поче говорити о моме раду.

— Такве ствари као „Варењка Ољесова“полазе вам боље од руке него „Фома Горђејев“.“ Тај роман је тешко читати, у њему је много материјала, а реда и складности нема,