Naša književnost

322 Наша књижевност

међутим, он је и сам схватао ту неодређеност и своје чланке потшисивао псеудонимом Вилде. Али чувари морала и правоверности разљутили су се на ме и отишли са изјавом да ће поћи свим учесницима вечери и наговорити их да откажу своја предавања.

Доцније се испоставило да је „инцидент“ у својој суштини требало посматрати не као испад лично против Посеа већ „као један од чинова борбе двају праваца политичке мисли“. Млади марксисти сматрали су да је неумесно да претставници њихове школе иступају пред публиком заједно с претставницима „отрцаног и умирућег народњаштва. Сва та премудрост била је изложена у писму, опширном као какав реферат и написаном таквим језиком да сам се, читајући га, осетио као иностранац. После писма од људи које нисам познавао, добио сам цедуљу од П. Б. Струвеа у којој јавља да је одрекао пре давање на књижевном вечеру; после неколико часова добио сам цедуљу у којој јавља да повлачи свој отказ. Али сутрадан одрекао је своје предавање М. И. Туган-Барановски, а Струве је послао и трећу цедуљицу, овај пут са одлучним отказом и, као и у првим двема, без икаквог образложења.

Корољенко је смејући се слушао мој извештај о тој читавој збрци и с хумором тужно рекао.

__ Ето, позову те да одржиш предавање, а кад ти изиђеш на сцену, они те ухвате, свуку ти панталоне и ишибају!

Шетајући се по соби, метнувши руке на леђа, продужио је замишљено и тихо:

— Тешка времена! Развија се нешто чудновато и разједа људе. Расположење омладине слабо разумем; мени изгледа да у њој васкрсава нихилизам и јављају се некакви каријеристи — социјалисти. Самодржавље уништава Русију, а ја не видим снагу која би га могла заменити.

Први пут сам видео Корољенка тако забринута и уморна. Било је веома тужно.

Дошли су му некакви земски“ радници, и ја сам се опростио. После два-три дана отишао је некуда на одмор, и не сећам се да ли смо се сретали после тог виђења.

Састајали смо се ретко; нисам га посматрао из дана у дан, макар и у току кратког времена.

Али сваки мој сусрет с њим учвршћавао је моју претставу 0 Де Корољенку, као великом хуманисти. Међу руским културним људима нисам срео човека који би тако жудео за „истином и правдом“ као он, човека који би тако дубоко осећао потребу остварења те правде у животу.

После смрти Л. Н. Толстоја писао ми је:

„Толстој је као нико пре њега повећао број људи који мисле

# Земство = локална- самоуправа,

иди