Naša književnost

Три сусрета | 327

Једном су га посетиле три раскошно одевене даме; испунивши његову собу шумом свилених сукања и јаким мирисом, достојанствено су селе према домаћину, претварале се да их тобоже врло интересује политика и почеле су „постављати питања“.

— Антоне Павловичу! А шта ви мислите, како ће се свршити ратг

Антон Павлович се накашља, замисли и меко, озбиљним умиљатим тоном одговори:

— Вероватно, — миром...

— Па да, наравно! Али ко ће победити! Грци или Турциг

— Мени изгледа победиће они који су јачи...

— А шта ви мислите ко је јачиг — утркујући се питале су даме.

— Они који се боље хране и који су културнији...

—- Ах, како је то духовито, узвикну једна.

— А које ви више волите — Грке или Турке2 упита друга.

Антон Павлович умиљато погледа на њу и одговори кратким, љубазним осмехом:

— Ја волим мармеладу... а волите ли ви

— Веома! живо рече дама.

— Она има тако дивну арому! озбиљно потврди друга.

И све три почеше живо говорити, показавши у питању мармеладе дивну ерудицију и танано познавање предмета. Било је очевидно да су врло задовољне што не морају напрезати мозак и претварати се да их озбиљно интересују Турци и Грци, о којима до тада нису ни мислиле.

Полазећи, оне весело обећаше Антону Павловичу:

— Послаћемо вам мармеладе!

— Сјајно сте говорили! приметих ја кад оне одоше.

Антон Павлович се тихо насмеја и рече:

— Сваки чевек треба да говори својим језиком...

Другом приликом затекао сам код њега младог, лепушкастог заменика државног тужиоца. Стајао је пред Чеховом и отсечно говорио тресући кудравом главом:

— У причи „Злочинац с предумишљајем“ ви сте, Антоне Павловичу, мени поставили крајње служено питање: Ако признам код Дениса Григоријевича постојање зле намере која је дејствовала свесно, морам Дениса без одгађања стрпати у тамницу, јер то захтева интерес друштва. Али је он дивљак, није свестан кривична дела, жао ми га је! Ако поступим према субјекту који је радио без разумевања, па се подам осећању самилости —- чиме ћу јамчити друштву да Денис неће опет одврнути спојнице прузи и удесити сударг То је питање! Како поступити 2

Заћута, испрси се и загледа Антону Павловичу у лице испитујућим погледом. Мундирчић на њему био је нов, дугмета на грудима бљештала су исто тако самоуверено и тупо као и очице на негованом лицу младог ревносног претставника правде.

| | |

Дно деда љнадионалари отет рит и» верније с

лане