Naša književnost

Наша књижевност

— Кад бих ја био судија — озбиљно рече Антон Павлович, ја бих ослободио Дениса...

— На основу чега»

— Казао бих му: ти, Денисе, још ниси дозрео до типа свесног злочинца, иди — и дозри!

Правник се насмеја, али одмах опет постаде свечано озбиљан и продужи:

— Не, уважени Антоне Павловичу, питање које сте поставили, може бити речено само у интгресу друштва чији сем живот и својину позван да чувам. Денис је дивљак, то је тачно, али је злочинац — у томе је ствар!

— Допада ли се вама грамофон> одједном умиљато запита Антон Павлович.

— 0, да! Веома! Диван проналазак, живо одговори младић.

— А ја не могу да поднесем грамофоне! тужно признаде Антон Павлович.

— Зашто —_ Та они говоре и певају, не осећајући ништа. И све код њих испада карикирано, мртво... А да ли се занимате фотографисањем >

Испаде да је правник страстан поклоник фотографије; одмах одушевљено поче говорити о њој, савршено заборави грамофон, и поред своје сличности с тим „дивним проналаском, што је фино и истинито запазио Чехов. Опет сам видео како се из мундира појави жив и прилично занимљив човечић, који се, засад, још осећа у животу као штене

у лову.

Испративши младића, Антон Павлович суморно рече.

— Ето такви чиреви на... тела правосуђа располажу судбином људи.

И поћутавши, додаде: — Државни тужиоци врло воле да пецају рибу. Нарочито гргече.

Владао је уметношћу да свуда налази и осенчава баналност, уметношћу која је доступна само човеку високих захтева према животу, која се ствара само из пламене жеље да људи буду једноставни, лепи, хармонични. Према баналности био је увек свиреп и строг судија.

Неко је испричао у његовом присуству да је издавач популарног часописа — човек који непрестано проповеда о потреби љубави и милосрђа према људима — потпуно без разлога увредио железничког кондуктера и да се уопште тај човек крајње грубо понаша према људима који зависе од њега.

— Па како да не, рече Антон Павлович, насмехнувши се намргођено, па аристократ је, образован, богословију учи! Отац му је ходао у опанцима од лике, а он носи лаковану обућу.