Naša književnost

338 Наша књижевност

Али Толстој се једном јако расрдио на Сулера; Леополд је био склон анархизму и често је ватрено говорио о слободи личности. Лав Николајевич му се у таквим случајевима увек подругивао.

Сећам се, Сулержицки је однекуд добио танку брошурицу кнеза Кропоткина, одушевио се њоме, цео дан причао свима о мудрости анархизма и све уништавао својом философијом.

—- Ах, Љовушка, престани, додијао си ми, зловољно је рекао Толстој. Понављаш као папагај једну реч: Слобода, слобода, а где, у чему је њен смисао2 Па ако ти добијеш слободу у твом смислу, како је ти замишљаш, шта ће бити» У филозофском смислу — празнина без дна, а у животу, у пракси, ти би постао ленштина, просјак. Шта ће тебе, у твом смислу слободнога, везати са животом, људима> Ето, птице су слободне, па ипак свијају гнезда. А ти ни гнездо нећеш свити, задовољаваћеш своју полну потребу где стигнеш, као пас. Промисли озбиљно и видећеш, осетићеш, да је слобода у крајњој линији празнина, безграничност.

Љутио се, намргодио, ућутао часак и тише додао:

— Христос је био слободан, Буда такође, и оба су примили на се грехе света, добровољно су се одрекли земаљског живота. И даље од тога нико није отишао, нико. А ти, а ми, да и не говоримо! Ми све тражимо слободу од обавезе према ближњему, док нас је осећање управо тих обавеза начинило људима, кад не би било тих осећања, живели бисмо као звери.

Осмехнуо се:

—- А сада ми ипак расправљамо како треба боље живети. То нема много смисла, али ипак има. Ти, ето, препиреш се са мном и љутиш се толико да ти је нос помодрео, а не бијеш ме, чак и не псујеш. Кад би се ти доиста осећао слободним, ти би мене упљескао

— и готово. Опет је поћутао и додао: —_ Слобода — то је кад су сви и свако сагласни са мном, али

тада ја не бих постојао, јер сви ми осећамо себе само у сукобима, у противречностима.

ТУ. Голденвајзер је свирао Шопена, што је код Лава Николајевича изазвало овакве мисли: Некакав немачки царић је рекао: „Онде где желе имати робове; треба што је могуће више стварати музику“. То је тачна мисао, тачно опажање, јер музика отупљује ум. Католици то разумеју најбоље од свију; наши попови се, наравно, неће помирити с Менделсоном у цркви. Један тулски поп уверавао ме је да чак ни Христос није био Јеврејин, ма да је син јеврејског бога, а мати му Јеврејка. Признавао је то, па ипак је говорио: „Није то могло бити“. Питао сам: „А како онда“ > Слегао је раменима и рекао: „За мене је то тајна", |

ај