Naša književnost

Три сусрета | 341

нити их дира. А ћути он зналачки и уливајући страхопоштовање, као истински пустињак овог света. Ма да много и говори о својим обавезним темама, ипак се осећа да о њима још више ћути. Понешто није могуће никоме рећи. Има он, сигурно, мисли којих се боји.

Х!ТУ. Неко му је послао одличну варијанту приче о Христовом кумчету. Читао је са уживањем причу Сулеру, Чехову, — читао је прекрасно! Нарочито му је било забавно место где ђаволи муче племиће, и у томе ми се није нешто свиђало. Не може бити неискрен, или ако је то искрено, онда је још горе. 5

Затим је рекао:

— Ето како сељаци добро стварају. Све је просто, речи мало, а осећања много. Истинска мудрост је малоречива, као -— господи помилуј.

А причица је била свирепа.

ХМ. Његово интересовање за мене је чисто етнографско. У његовим очима, ја сам човек племена које он мало познаје — и то је све.

ХМ|. Читао сам му своју приповетку „Бик“; смејао се много и хвалио ме зато што знам „вештине језика“.

— Али ви невешто распоређујете речи — сви ваши сељаци говоре врло паметно. У животу они говоре глупо, тако да неможеш одмах схватити шта хоће да кажу. То они раде намерно: под глупошћу речи код њих је вазда прикривена жеља да се други искаже. Паметан сељак неће никад одмах показати своју памет, — није му то корисно. Зна да глупом човеку људи прилазе просто, без лукавства, а њему то и треба! Ви пред њим стојите отворено, и он одмах види сва ваша слаба места. Неповерљив је, боји се и жени казати своју скровиту мисао. А у вас је све отворено, и у свакој приповеци некакав васељенски сабор паметњаковића. И сви говоре у афоризмима, што је такође нетачно, — афоризам није својствен руском језику.

— А пословице, изрекег

— То је друго. То је данас направљено.

— Међутим, ви сами често говорите у афоризмима.

— Никада! Затим, ви улепшавате све: и људе, и природу, нарочито људе. Гако је радио Љесков, писац китњаст, луд, њега већ одавно не читају. Не угледајте се ни на кога, никога се не бојте, и тада ће бити добро. ~

ХМИ. У дневнику који ми је дао да читам, запањио ме је чудан афоризам: „Бог је моја жеља“.

Данас, вративши му свеску, упитао сам га шта је тог

— Недовршена мисао, рече ми, шкиљећи на страницу. Мора да сам хтео рећи: Бог је моја жеља да га спознам... Не, није то... Насмејао се, савио свеску у трубу и гурнуо је у широки џеп своје блузе. Његови односи с Богом јако су неодређени.

| Н ||