Naša književnost

Наша књижевност

У неког писца наишао сам у једној реченици кошка и кишка“ одвратно! умало ми се није смучило.

Једном је говорио:

— Каква је веза између подождјом и под дождјом2“»

Сад вртар вели: на силу столковатсја. “== Зар то није чудног Кују се сидра, а не столови. Какве везе има између глагола коватј и толксватј> Не волим филологе, они су сколастичари, али пред нама је важан рад на истраживању језика. Ми говоримо речима које не разумемо.

Најчешће је говорио о језику Достојевскога.

— Писао је наказно и чак намерно ружно, уверен сам да је намерно, из кокетерије. Разметао се; у „Идиоту“ стоји: „У дрском пристајању и афишевању познанства“. Мислим да је немарно унаказио реч афиширати, зато што је страна, западна. Али код њега се могу наћи и неопростиве омашке. Идиот говори: „Магарац је добар и користан човек“, али се нико не смеје, иако те речи неизбежно морају изазвати смех или ма какву примедбу. Говори то пред трима сестрама које су волеле да га исмејавају. Нарочито Аглаја. Ту књигу сматрају рђавом, али је најгоре што је Мишкин падавичар. Да је здрав, онда би нас његова срдачна наивност, његова чистота веома дирала. Али Достојевски није имао снаге да га наслика здравим. Па он и није волео

здраве људе. Био је уверен: кад сам ја болестан, болестан је цео свели а

Читао је Сулеру и мени варијанту призора пада „Оца Сергеја“ немилосрдан призор. Сулер је напућио усне и узбуђено заврчао:

— Шта јер Не допада ти сег — упитао је Лав Николајевич.

— Сувише свирепо, као код Достојевскога. Та увела девојка, и груди јој као лепиње, и све. Зашто није згрешио са здравом лепом женом 2

— То би био грех без оправдања, а овако је могуће оправдати се сажаљењем према девојци — та ко би њу такву пожелеог

— То ја не разумем...

— Ти много не разумеш, Љовушка, ти ниси лукав...

Дошла је жена Андреја Љвовича, разговор се прекинуо, а кад су она и Сулер отишли у кућу, Лав Николајевич ми рече:

—- Леополд је најчистији од свих људи које познајем. Исти је такав: ако учини штогод ружно, онда је то из сажаљења према некоме.

ХХН. Највише говори о Богу, сељаку и жени. О књижевности ретко и мршаво, као да му је књижевност туђа ствар. По мом мишљењу, према жени се држи непомирљиво — непријатељски и воли да је кажњава, осим ако она није Кити или Наташа Ростова, то јест паметно

# Мачка — црево, — #Е Причекаћемо — под кишом. %%% Споразумети,