Naša književnost

350 Наша књижевност

— Увредили сте се што су ми се ваши снови учинили књишки2 Не вређајте се, знам да човек понекад тако неприметно измисли нешто што је немогуће прихватити, апсолутно немогуће, и изгледа да је сањао, а никако да је сам измисило. Један старац, племић, причао је како је у сну ишао кроз шуму, изишао у степу и угледао: у степи два брежуљка који су се изненада претворили у две женске дојке, а између њих се уздигло црно лице; место очију, на њему два месеца као беоњача, а он, пак, стоји међу ногама жене. После тога почео је седети, руке се почеле трести, и отишао је у иностранство доктору Кнајпу да се лечи водом. Морао је сањати тако нешто — био је развратник. Потапшао ме је по рамену.

— А ви нисте ни пијаница ни развратник —- одакле вама такви снови

— Не знам.

— Ништа ми о себи не знамо.

Уздахнуо је, зашкиљио и тише додао:

=— Ништа не знамо.

Вечерас на шетњи узео ме под руку говорећи:

— Чизме ходају — језиво, аг Сасвим празне — тап, тап, а снег шкрипуће! Да, добро! Па ипак сте много књишки, много! Не љутите се, само то је рђаво и сметаће вам.

Тешко да сам ја више књишки човек од њега, али он ми се учинио овај пут као свиреп рационалиста, без обзира на све његове оградице. >

ХХХМ. Понекад изгледа као да се тек вратио однекуд издалека, где људи друкчије мисле, осећају, друкчије се понашају један према другом, чак крећу се друкчије и говоре другим језиком. Он седи у углу, уморан, сур, као покривен прашином друге земље, и пажљиво гледа на све нас очима туђина и немога.

Јуче пред ручак дошао је у гостинску собу управо такав, далеко отсутав. Сео је на диван и, поћутавши часак, изненада набрао лице и рекао љуљајући се и трљајући колена длановима:

— То још није све, не, не све.

Неко, свагда глуп и спокојан као утија, упита га.

— О чему говорите»

Толстој га пажљиво погледа, наже се још ниже и, провирујући на терасу, где смо седели доктор Никитин, Јелпатјевски и ја, запита:

— О чему разговарате»

— О Плевеу.

— Плеве... Плеве, замишљено, с паузом понови као да први пут чује име, затим се стресе као птица и рече са слабим осмехом:

— Од јутрос је у мојој глави глупост; неко ми је рекао да је прочитао на гробљу овакав натпис;

залније

ааноина