Naša književnost

Три сусрета 5 | 551

за инашиини

„Под каменом овим Иван Тегоров почива, Кожар по занату, коже је квасио,

Трудио се часно, срцем добар био.

Умро је, а жени радњу не остави, | Још стар није био, мого би да ради, || У рајски живот позва га Бог драги || С петка на суботу, у Страсну недељу“ |

Е 5 : || и још нешто слично... Ућутао је, затим, климајући главом и слабо се ј

смешећи, додаде: 4

3 — У људској глупости — кад није пакосна — има нешто врло | дирљиво, чак љупко... Свагда има... Ј Позвали су нас да једемо. 1 ХХХМЕ. „Не волим пијане, али познајем људе који у пићу поста- | ју занимљиви, добијају оштроумност, лепоту мисли, лакоћу и бо- |

гатство речи, што им трезнима није својствено. Тада сам спреман да ц благосиљам вино“. ||

Сулер је причао: пошао је с Лавом Николајевичем по Тверској, и издалека је приметио два оклопника. Сијајући на сунцу својом опремом од меди, звецкајући мамузама, ишли су у корак, као да су срасли, лица су им такође сијала самозадовољством снаге и младости.

Толстој је почео да их куди:

— Каква величанствена глупост! Сасвим као животиње дресиране батином.

Али кад су оклопници прошли поред њега, стао је и, пратећи их нежним погледом, усхићено казао:

— Како су лепи! Стари Римљани, а, Љовушка» Снага, лепота, ах, Боже мој! Како је добро кад је човек леп, како је добро!

ХХХМП. Једног врелог дана ме стиже на друму. Јахао је према Ливадији; под њим је био мален, миран, татарски коњ. Сур, космат, под белим пустеним шеширом, Толстој је личио на гнома.

Зауставио је коња и почео са мном разговор. Пошао сам с њиме | поред коња. Између осталог сам му рекао да сам примио писмо од | В. Г. Корољенка. Толстој срдито затресе брадом;

— Верује ли у Богар

— Не знам.

ИЕ дан

— Главно не знате. Верује, само се стиди да призна пред атеистима. Говорио је џандрљиво, ћудљиво, срдито шкиљећи. Било је јасно да му сметам, али кад сам хтео да одем, задржа ме:

— Куда ћете. Јашем лагано.

И опет је проврчао:

— И ваш се Андрејев стиди пред атеистима, а такође у Бога верује, али Бог му је страшан.