Naša književnost
Три сусрета 353
Са очевидним уживањем говорио је љупким, детињским речима, изненада се сетивши најлепших, најнежнијих, и, неочекивано се осмехнувши у браду, рекао је меко, као тепање:
— Сви су музичари глупи људи, и што талентованији, то ограниченији. Чудновато је да су готово сви религиозни.
ХИ. Чехову, телефоном:
= Данас ми је добар дан, тако ми је радосно у души, да бих желео да и вама буде радосно. Нарочито вама. Ви сте врло, врло добар човек.
ХИП. Не слуша и не верује када се говори оно што му није потребно. Управо не пита, већ испитује. Као скупљач реткости, узима само оно што не може нарушити складност његове збирке.
ХИП. Прегледајући пошту.
— Галаме, пишу, а кад умрем, и кад после годину дана буду питали: Толстој» Аха, то је онај гроф који је покушавао да удара потплате на чизме и с њим се нешто десило, — да тајг
ХМУ. Неколико сам пута видео на његовом лицу, у његовом погледу, лукав и задовољан осмех човека који је неочекивано за самог себе нашао нешто што је сакрио. Сакрио је нешто и заборавио где је сакрио. Дуге дане живео је у тајном немиру, стално мислећи: куда сам то гурнуо неопходну стварг И бојао се да људи не примете његов немир, његов губитак, да не примете и не учине му штогод непријатно, ружно. Изненада се сетио, нашао. Сав се испунио радо-
шћу и, не старајући се да је сакрије, гледа на све лукаво, као да вели:
— Ништа ми не можете.
Али о оном што је нашао и где — ћути.
Никад му се човек не може довољно надивити, али ипак је тешко често га виђати; не бих могао живети с њим у истој кући, а да и не говорим у истој соби. То је као у пустињи, у којој је све спаљено сунцем, а и само сунце догорева, претећи бескрајном тамном ноћи,
писмо
Тек што сам вам послао писмо, стигли су телеграми о „бекству
Толстоја“! И, ево, још нераздвојен од вас у мислима, поново вам пишем.
-
Све што бих желео казати поводом те новости, изгледаће, вероватно, нејасно, можда чак оштро и заједљиво, али ви ћете ми опростити, — осећам се као да су ме зграбили за гушу и даве.
Толстој је много пута и дуго разговарао са мном; кад сам живео на Криму и у Гаспри, често сам бивао код њега, а и он је радо долазио мени; пажљиво сам и с љубављу читао његове књиге, и мени се чини да имам права да говорим о њему оно што мислим, па макар то било дрско и не слагало се сасвим са општим ставом према њему.
23
о МЕ
паљене
БРУТ
кб оаруии
ош
| | | |
|