Naša književnost

МИ РСА и Злата ад ЕР=

372 _ Наша књижевност

8 Мисли се на „дело“ Н. М. Астирова кога је издала провокаторка Серебрјакова. 9 То јест: „Деда Архип и Лењка“, приповетка објављена у листу „Волгар“ 1894 г.

10 Приповетка је објављена у часопису „Руско богатство“ 1895 г.

11 То јест адвокату А. И. Лањину код кога је Горки радио као писар од 1889 године,

12 То јест ученика Петровско - Разумовске (данас Тимирјазевске) пољопривредне академије, у којој је Корољенко учио.

13 Хлисти = чланови секте која је настала у МУП веку у владимирској, нижегородској, костромској а доцније и московској губернији у знак протеста махом богатих сељака и малограђанства против социјалног угњетавања и 3званичне цркве.

14 То се није десило 1897, већ у мају 1898. Горки је био спроведен у Тифлис.

15 „Начело“ месечни часопис који је излазио у Петрограду 1899 г. место забрањене „Нове речи“. Уредници су му били: П. Б. Струве и М. Туган Барановски.

16 1899 године била је подигнута тужба против седморице Вотјака из села Стари Мултан због ритуалног убиства просјака Матјунина. Корољенко се, као дописник, заузимао за невине Вотјаке и тек на трећем суђењу они су ослобођени. 17 Тај роман био је објављен у часопису „Живот" 1899 г.

18 „Живот“, петроградски месечни часопис од 1899—1901. Орган легалних марксиста.

ПАН ес ојВ

1 Ове успомене објављене су први пут У „Нижегородском зборнику“, Петроград 1905; последњих осам фрагмената били су објављени доцније У „Бесједи“ 1923 године.

9 Од два чланка А. М. Скабичевскога о Чехову, за живота А. П. Чехова био је објављен само чланак: „Има ли идеала код г. Чехова2“

3 Због новог погоршања болести, Чехов је био отпутовао у планинско лечилиште Баденвајлер (У Шварцвалду), где је и умро 9 јула 1904 године. Тело му је било превезено у Русију у теретном вагону с натписом који помиње Горки.

4 Горки није остварио ту замисао, али је остало неколико фрагмената тог дела.

5 Л. Н. Толстој написао је 1905 године специјалан „Поговор“ „Душици“ за издање те приповетке у наклади „Круг читања.

ПДВ ТАНА от

1 Главни део ових успомена објављен је први пут 1919 године као посеона књижица под насловом „Успомене о Лаву Николајевичу Толстоју“. Затим је изишло друго издање са извесним допунама и овом напоменом Горкога: „Ова књижица је написана на основу кратких бележака које сам правио за време свог боравка у Олеизу док је Лав Николајевич био у Гаспри, спочетка као болесник, а доцније као реконвглесцент. Сматрао сам да су те белешке, немарно писане на комадићима хартије, изгубљене, али сам недавно нашао један део. Затим сам долао незавршено писмо које сам писао плод утиском „бекства“ Лава Николајевича из Јасне Пољане и његове смрти. Писмо објављујем онако како је било онда написано, не мењајући ниједну реч не довршујући га — то је, не знам зашто, немогуће учинити“. Гаспра је кримско имање грофице Пањине, које је она ставила на расположење Толстоју, кад се разболео од упале плућа,

сре чути