Naša književnost

О Стендалу : 377

у пуној војничкој униформи, „спокојан, не губећи своју страст за анализу догађаја и као не верујући у Наполеонов пораз“.

То је црта човека снажног духа и историски настројеног, човека који је, ма да се одушевљавао Наполеоновом енергијом, ипак схватао да, ако се и није остварило предвиђање завојевача Европе, који је рачунао на устанак руских кметова-робова, то још не значи да се историја зауставила. 5

Лансон је рекао: „Књижевна делатност Стендала никла је из ње гове љубави према активном животу и била је руковођена том љубављу“. „Више свега Стендал је волео енергију“. Тачност овог ми: шљења потврђује цео немирни Стендалов живот. Права и једина ју: накиња Стендалових књига била је управо воља за живот, и он је први почео да пише романе у којима се не осећа тенденциозно насиље писца над својим јунацима, над стварношћу.

Снагом свог талента он је једно сасвим свакидашње кривично дело уздигао на степен историско-филозофског проучавања друштвеног по: ретка буржоазије у почетку ХТХ века. Он је први запазио у буржоаској средини и монументално саздао лик Жилијена Сорела, младића од двадесет и три године, „сељака који се побунио против свог ниског положаја у друштву грађана“ који су се обогатили, и племства које се, осиромашено у годинама револуције, побуржоазило.

Жилијен Сорел живео је у средини људи који „се изјутра никад не буде са мучном мишљу: где ћу данас да ручам>“

Речи наведене у наводницама изговорио је сам Сорел пред судом своје класе. Али тим речима, као против пишчеве воље, он је унизио своје будуће значење и значење своје драме, која се није завршила његовом смрћу, већ се наставила кроз читаву стотину година и коју још игра омладина Европе.

Жилијену Сорелу грађанско друштво одрубило је главу, али овај млади частољубиви човек васкрсао је под другим именима у низу књига највећих писаца Европе и Русије: у романима Булвера Литона и Алфреда Мисеа, Балзака и Љермонтова, Сјенкјевића, Пола Буржеа и других. У овлашним али верним цртежима оживео је чак и код таквих наших недовољно оцењених писаца као што су Слепцов, Помјаловски, Кушчевски,

Стендалов Жилијен Сорел је родоначелник свих „хероја“ који су отпочињали живот верујући да им висок интелектуални развитак потпуно обезбеђује одговарајући висок и независан друштвени положај, обезбеђује слободу мисли и воље. Свима им је општа црта: имају огромно развијено частољубље, али живе „без догме“ — без оне друштвене догме која доводи у склад разум и вољу. Грађанско друштво, поред свег обиља „догми“ које је изградило, такође је лишено ове главне догме која даје људски облик животињским нагонима, уко: лико је могућно дати им људски облик у анархистичким условима ка:

питалистичког поретка.

Пс НИниласс с НИЕ