Naša književnost

378 Наша књижевноељ

У роману „Кошге е! поп“ Стендал је описао драму противречности између личности и друштва, драму поводом које се тако много и тако јалово филозофирало код нас 1870—80 година, и коју ће грађанско друштво иживети само онда када буде коначно пропало.

Политичко стваралаштво ситне буржоазије, увећавајући количину бвих драма, ствара их на хиљаде у облику још грубљих драма, и није потребно да човек буде пророк, па да са убеђењем каже: то ће убрзати пропаст малограђанства.

Проницљивост ума и снага израза у Стендала дозволили су му да одлично види лицемерност, малограђанску лажљивост, непомирљивост противуречности малограђанског поретка. А. К. Виноградов потпуно је у праву кад указује на то да је буржоаска критика затворила очи пред опасним закључцима Стендала. Он је био странац у литератури своје епохе, и схватајући то, рекао је у шали, али готово без грешке: „Менг ће читати 1935 године“.

Људи су раније почели да га читају и схватају, али књижевници су се увек учили на његовим књигама и још ће се дуго учити. И, чини се, још ће дуго судити о њему полазећи од, оцена француских критичара, као што се то догодило са даровитим Стефаном Цвајгом, који је Стендала убројио у „певаче свог живота“, не опажајући у њему песника и апологета творачке енергије.

За наше младе књижевнике нарочито је корисно да уче од човека који је умео да из обичне чињенице криминалне хронике развије широку, сјајну слику своје епохе. Наши млади писци веома често компромитују теме дубоког социјалног значења, прилазећи њиховом обрађи: вању без довољно пажљивог проучавања материјала јучерашњег дана и са веома површним познавањем стварности данашњег дана, који тако брзо протиче.

Неколико речи о Стендаловом „стилу“. Лансон, попут многих, рекао је: „Облик Стендалових дела не претставља ништа нарочито, у њему нема никакве уметности; он је само аналитички израз његових идеја“.

Балзак такође није имао високо мишљење о Стендаловој уметности изражавања. Очигледно потчињавајући се мишљењу Француза, и

/ Цвајг тврди да је Стендал писао „не водећи бригу о стилу, о целини, о рељефности, и то до те мере као да пише приватно писмо прија-

у тељу“.

Х Ако је дозвољено сравњење Стендалових дела са писмима, било би

тачније назвати их писмима у будућност.

Насупрот свим негативним оценама Стендалове књижевне вештине, стоји једна — њу је дао Гистав Флобер у писму свом пријатељу Алфреду де Поатвелу:

„Синоћ сам у постељи прочитао први том Стендаловог „Коиге е! поп“. Ово дело одликује се префињеним умом и великом танано-

у"