Naša književnost

| |

ГОРКИ МЕЂУ РУСКИМ ПИСЦИМА:

На данашњи дан, пре десет година, у 69 години живота, нестало је генијалног писца совјетске земље, Алексеја Максимовича Пешкова, који се у делима својим потписивао Максим Горки, тако да му је то име остало као право, То је онај необични писац, који је, са првим својим књижевним радовима, стао у ред најистакнутијих и највећих претставника руске књижевности. А то значи врло много. Јер можемо

слободно рећи да је руска књижевност једна од највећих књижевности

у свету, ако не и највећа, која је дала за мање од једнога века такве ·

књижевнике као што су Пушкин, Гогољ, Љермонтов, Тургењев, Достојевски и Толстој, да цео ред других књижевника, који би у свакој дру“ гој књижевности заузимали највиша места, и не наводим.

Па ипак и међу тим горостасима, Горки има своје, нарочито место, које је тако јасно обележено особинама његова властита духа и његове индивидуалне уметности, да је он, — и поред тога што по основним цртама свога генија припада тој славној породици, продужује њене класичне традиције, — књижевник свога, изванредног духовног лика.

Сви су они високи интелектуалци и велики уметници, али је ипак само Горки могао рећи: „моје је оружје — мисао, а чврста вера у слободу мисли, у бесмртвост, у вечити пораст њена стваралаштва неисцрпан је извор моје снаце РА

И они су могли мислити и говорити да им је страшно због људи, да их тешко боли оно што они раде, да се чак стиде због њих, ал: да ипак верују у човека, у победу добрих инстинката код њега над злим; али чини ми се да је међу њима са највећим правом Горки могао рећи да је њему суђено да иде по свима путевима живота, да позна сву срећу људи и сав бескрајни чемер живота, и да са људима као брат њихов дели и једно и друго.

Сви велики писци руски — оличење су свога нерода, синтеза његова у извесном правцу; сви су они подизали добра осећања у свога нарсда, црпући своју грађу из највећих дубина његове и своје душе и стварајући тако бесмртне типове, и мушке и женске; сви су се они

1 Говор којим је Д-р А. Белић отворио свечану комеморацију, одржану у дворани Коларчева универзитета, 18 јуна 1946, поводом десетогодишњице од дана смрти Максима Горког.